Drecun: Srbi na KiM bez aktivne uloge Kfora nemaju zaštitu

Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun izjavio je da su slučaj rušenja objekata na jezeru Gazivode, kao i pitanje mosta preko Ibra, ali i drugi potezi Prištine, deo šireg pritiska na srpsku zajednicu na Kosovu.

„Svi ti slučajevi, i most na Ibru i zaštita manastira Visoki Dečani, prebijanje Nenada Raškovića i ovo sada rušenje objekata samo predstavljaju kontinuitet jednog institucionalnog i fizičkog terora koji privremene institucije samouprave sprovode nad srpskim narodom“, rekao je Drecun za RTS.

Smatra da su Srbi svedeni na građane drugog reda i da se zakon prema njima primenjuje selektivno.

„Kada govorimo o institucionalnom teroru, mislim prvenstveno na to da su Srbi svedeni na građane drugog reda, da ne mogu da ostvare čak ni pred privremenim institucijama samouprave ni po važećim zakonima na Kosovu i Metohiji svoja osnovna ljudska prava“, istakao je Drecun.

Prema njegovim rečima, slučaj rušenja na Gazivodama i onaj  na Radonjićkom jezeru pokazuju razliku u postupanju prema srpskim i albanskim vlasnicima.

„Samo uporedite ovo rušenje na obalama Radonjičkog jezera i ovo na Gazivodama. Tamo na Radonjićkom jezeru su vlasnici Albanci. Tamo su ispoštovane sve zakonom predviđene procedure“, rekao je Drecun.

On dodaje da se na Gazivodama, kako tvrdi, rušenje sprovodi bez ispunjenja svih procedura koje bi Srbima omogućile da koriste pravna sredstva.

„Vi ovde imate sada jedno bespravno rušenje, bespravno u smislu zato što nisu ispoštovane sve sudske instance da Srbima se omogući da se žale“, rekao je Drecun.

Govoreći o širem položaju Srba na Kosovu, on je ukazao da je u poslednjih pet godina značajan broj Srba napustio svoje domove.

Govoreći o mostu na Ibru, Drecun je naglasio da je važno da on ostane pod kontrolom Kfora i bez saobraćaja.

On je podsetio na ranije sukobe i pokušaje masovnih upada preko mosta, navodeći da strah među Srbima i dalje postoji.

„Tu može da dođe uvek do nekakvog pokušaja masovnog upada da bi se Srbi iz severnog dela Kosovske Mitrovice oterali ili da bi se prinudili na ono što oni sada pokušavaju da isforsiraju, ujedinjenje te dve opštine“, rekao je Drecun.

Napominje da za funkcionisanje saobraćaja već postoje drugi mostovi i da zato ne vidi potrebu za otvaranjem još jednog prelaza preko Ibra.

„Zašto je potrebno da pored tih mostova, da sada postoji još jedan most koji ide praktično centralnom ulicom kroz severnu Mitrovicu? Pa napravite neku, aa, eko zonu, neku eko oazu. Neka samo tu bude zelenilo, neka tu samo prelaze pešaci i ostalo“, upitao je Drecun.

Na pitanje može li Nato da zaustavi proces otvaranja mosta, Drecun je odgovorio da „može i mora“.

On je objasnio da smatra problematičnom odluku o postepenom prenošenju dela nadležnosti Kfora na takozvanu kosovsku policiju.

„Ta procena je zasnovana na dve navodne činjenice. Prvo, da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji stabilna. Kako je moguće da je stabilna ako imate svakodnevni teror nad Srbima, posebno na severu Kosova, imate iseljavanje Srba“, istakao je Drecun.

Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja procena da su kosovske bezbednosne institucije sposobnije da preuzmu deo zadataka.

„Mislim da se radi o jednom dugoročnom planu koji je usaglašen i sa Prištinom, o tome da se izvrši rekonfiguracija mandata Kfora koji proizilazi iz Rezolucije 1244, i to bez odobrenja Saveta bezbednosti, da se deo nadležnosti Kfora postepeno prenosi na takozvane kosovske bezbednosne institucije“, naglasio je Drecun.

On je podsetio da je, prema Rezoluciji 1244, osnovni zadatak Kfora da obezbedi sigurno okruženje za sve koji žive na Kosovu.

„Znate, šta je mandat Kfora? Da obezbedi sigurno okruženje za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji. Kome je sigurno okruženje ugroženo? Albancima? Pa nije, nego je ugroženo Srbima i oni moraju prvenstveno da vode računa o bezbednosti“, kazao je Drecun.

On je kao primer naveo slučaj prebijanja Raškovića i kritikovao stav da je reč samo o sprovođenju zakona.

„Kfor kaže: 'Nije naša nadležnost, to je sprovođenje zakona'.  A to nije sprovođenje zakona. To je teror koji namerno Priština sprovodi nad Srbima. Kada pogledate i sve druge stvari, onda vidite da zapravo se Kfor ovih, poslednjih godina naročito, pretvorio ne u mehanizam za stvaranje sigurnog okruženja za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, prvenstveno srpski narod, jer on je ugrožen, nego se pretvorio u vojni mehanizam za zaštitu lažne države Kosovo, i to je najveći problem“, naveo je Drecun.

Zaključio je da Srbi bez aktivnog delovanja Kfora nemaju adekvatnu zaštitu.

„U principu, bez aktivnog ponašanja Kfora isključivo u skladu sa Rezolucijom 1244, Srbi praktično nemaju zaštitu jer su diskriminisani pred institucijama“, rekao je Drecun.

Na pitanje ko će garantovati bezbednost Srbima ukoliko Kfor nastavi da smanjuje svoje prisustvo, Drecun je rekao da je Kfor praktično jedina snaga koja ima mandat da garantuje bezbednost.

„Kfor je zapravo jedina snaga koja treba da garantuje bezbednost“, podvukao je on.

Ukazao je na kontradiktornost u načinu na koji Kfor definiše svoju ulogu.

„Kada se radi o terorisanju Srba na severu, Kfor kaže - 'Mi smo tek treća karika u tom lancu+. A, u prvom je kosovska policijska služba koja zapravo ugrožava i teroriše Srbe“, ocenio je Drecun.

Prema njegovim rečima, neophodno je da Kfor dosledno sprovodi svoj mandat.

„Kad ovako definišete, čas smo prva, čas smo treća snaga, onda vam tu ostaje prostor za manipulisanje, pa ćete vi sami procenjivati da li ćete nekad zaštititi Srbe ili ne“, naglasio je Drecun.

On je rekao da zato predsednik Srbije Aleksandar Vučić upućuje pismo generalnom sekretaru Natoa Marku Ruteu i izrazio uverenje da od njih najviše zavisi.

Istovremeno izrazio je zabrinutost zbog dugoročnog smanjivanja nadležnosti Kfora.

„Ali, mene ipak plaši da je dugoročan proces smanjivanja nadležnosti Kfora. Kfor neće napustiti, a, Kosovo, ali će smanjivati svoje nadležnosti i prebacivati na ove institucije“, uveren je Drecun.

Kao posebno rizičnu mogućnost naveo je stalno stacioniranje pripadnika kosovskih snaga bezbednosti na severu.

„U drugoj fazi bojim se da će se dozvoliti pripadnicima kosovske snage bezbednosti da se stalno stacioniraju na severu i to bi bilo potpuno zaokruživanje onoga što Kurti kaže njihovih granica“, istakao je Drecun.