Drecun: Za mir potrebno formiranje ZSO, Starović: Odustati od hapšenja i maltretiranja Srba

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ističe da je, za stabilizaciju situacije na Kosovu, potrebno da se pripadnici Specijalnih jedinica povuku sa severa, kako bi se stanje vratilo na period pre prve eskalacije, kao i da se formira Zajednica srpskih opština. Državni sekretar u Ministarstvu odbranu Nemanja Starović kaže da Aljbin Kurti mora da odustane od svog spiska po kome je planirao da hapsi Srbe.

Drecun je za RTV rekao da je mnogo planova i posrednika za Kosovo, ali da je destabilizujućih aktivnosti i jednostranih poteza Prištine duplo više, ističući da Priština ne radi sama, već da očigledno ima podršku iz političkog Zapada, prvenstveno iz zemalja Kvinte.

"Moje 40-ogodišnje iskustvo govori da je ovo sve teška politička igra u kojoj učestvuju vodeće zapadne države, s tim što imamo nijansirano ponašanje kod SAD. Kad Hovenijer kaže tražimo deeskalaciju, Blinken oštro reaguje, onda Hovenijer provuče 'tražimo da ti nazovi gradonačelnici ne obavljaju svoj posao iz zgrada tih opština, nego iz nekih drugih zgrada'. Ne kaže da poništimo to stanje stvari koje je neprirodno, koje je jednostranim potezima napravljeno, nego da se oni povuku", kaže Drecun.

On ističe da je Kfor od faktora stabilizacije i stvaranja bezbednosnog okruženja za sve, uključujući i srpski narod, postao faktor destabilizacije i faktor ugrožavanja bezbednosti opstanka srpskog naroda zbog provociranja sukoba.

"Dakle, mislim da je cilj da se preko ovakvih situacija, koje očigledno politički zapad dozvoljava i tretira kao pritisak na Beograd, da u potpunosti prihvatimo EU predlog osnovnog sporazuma u putu ka normalizaciji, uključujući one dve tačke koje za nas apsolutno nisu prihvatljive: da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, da na minimalan nivo svedemo strateška partnerstva sa Rusijom i Kinom i da se u potpunosti opredelimo ka Zapadu", kazao je Drecun.

On napominje da se koristi se pritisak i teror nad srpskim narodom, na šta je Beograd najosetljiviji, sa jedne strane, kao i da se koristi pokušaj unutrašnje destabilizacije u centralnoj Srbiji, i stalni politički diplomatski pritisci od strane političkog Zapada.

"Ja ne verujem da će Zapad odustati od te politike i to što sada idu na deeskalaciju, pokazuje da oni žele da ovo novostvoreno stanje zadrže", dodao je Drecun.

Nemanja Starović je rekao da je sada najveća odgovornost na državama Kvinte.

"One su podržale sprovođenje tog izbornog procesa na KiM, kao i Aljbina Kurtija po proglašenju izbornih rezultata, podržale su čin polaganja zakletvi nelegitimnih gradonačelnika, i tek sada na koncu kada dolazi do nečega što je logična posledica akcija koje su oni podržavali, oni peru ruke i to kritikuju. Vaša podrška je doprinela ovoj eskalaciji, stvorena je ogromna šteta kada govorimo o bezbednosti samih građana, na vama je da tu štetu popravite korišćenjem poluga uticaja koje u Prištini imate. Niko od nas ne može biti toliko naivan pa da veruje da SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija nemaju takve mehanizme uticaja - naravno da imaju", kazao je Starović.

On je istakao da mere Zapada prema Prištini treba da budu oštrije.

"Ne mislim samo na kaznene mere kojima su oni sada izložili Prištini, to je u redu i to je sve važno, ali nama su potrebne konkretne mere koje je gospodin Drecun već naveo, kao i to da se Srbi koji su privedeni prethodnih dana puste iz pritvora. Bez toga mi ne možemo govoriti o normalizaciji", istakao je on.

Starović dodaje da je bilo mnogo planova i mnogo će ih još biti, ali ističe da ništa neće značiti čak ni njihova primena, ukoliko Aljbin Kurti krene da hapsi Srbe na severu Kosova po spisku koji je danas saopštio u prištinskom parlamentu.

"On je neko ko stalno traži neku tačku eskalacije, čak i ukoliko se jedan problem zaleči u nekom momentu, on će otvarati neko novo polje eskalacije", kazao je Starović.

Na pitanje kakav je to spisak, on je dodao da je to logična posledica i nešto što se može očekivati, a to je da krenu akcije hapšenja i privođenja i daljih maltretiranja građana na severu Kosova.

"Džaba nam onda sva politička rešenja i planovi implementacije, ako ćemo imati svakodnevne upade Specijalnih militarizovanih jedinica Kosovske policije u nameri da hapse ljude u četiri opštine", istakao je on.

Kada je reč o kriminalizovanju nosilaca Srpske liste, urednik u listu Politika Bojan Bilbija, rekao je da se u poslednjih dve-tri godine ušlo u novu fazu kriminalizacije, kao i da Američki državni organi govore o tome.

"Složio bih se sa gospodinom Drecunom da je cela ova kriza bila pripremljena. Znali smo da ako budu nelegitimni izbori iza toga sledi nelegitimno preuzimanje vlasti. Izbori postoje da bi se formirala neka vlast. Međutim, mislim da nisu očekivali da će taj 'gandijevski otpor' naroda da bude tako ozbiljan i mislili su verovatno da država Srbija neće imati hrabrosti da podrži te ljude", izjavio je Bilbija.

Na pitanje kakva je uloga Kdora bila toga dana on je rekao da bi Kfor trebao da štiti ljude koji su sedeli na asfaltu, dok su pripadnici Rosua pucali iz kalašnjikova Srbima u leđa i dvojicu pogodili.

"Trebali su njih da uhapse, a pri tome Rosu nije imao ni pravo da bude tu po svim sporazumima. Videli smo da su neki od njih navodno pripadnici Specijalnih parapolicijskih jedinica, a u stvari su pripadnici KBS-a, jer nisu stigli da poskidaju ambleme sa uniformi. Dakle, to su vojnici koji ne bi smeli ni po poslednjem sporazumu koji je NATO potpisao da budu tu. I onda su preko noći od jedne krajnje podrške Kurtiju sa Zapada promenili retoriku, nakon što su Srbi pružili taj 'gandijevski otpor' i nakon što se Vojska Srbije u hiljadama pripadnika rasporedila na određenim mestima i kada su shvatili da je Srbija odlučna", dodao je on.

Kada je reč o planu od 8 tačaka, Bilbija kaže da mu "bode oči" to što predsednik Francuske i kancelar Nemačke, jednoj zemlji koju su priznali kao nezavisnu i suverenu državi kažu „vi ćete ponoviti izbore i mi ćemo odrediti kada čete to uraditi, a Srbija će da povuče svoje vojne snage i da ih vrati u kasarne“.

"Oni su sebi odredili da su oni gospodari ovog kontinenta i da oni određuju gde će čiji biti izbori, gde će čija vojska da se pomera. Nije vojska došla tamo nikome da preti i nije ta vojska nikakav faktor destabilizacije, već obrnuto, kada je vojska došla u petak je završeno raspoređivanje tog dana se stanje stabilizovalo. Ovo nije ni sporazum, već naredba i nismo to do sada imali, mislim da to tako ne ide i da je to pogrešna računica", zaključio je Bilbija.