Dritan Hoti: Ključan momenat za vraćanje normalnosti koja je postojala u dijalogu

Predavač na Mediteranskom univerzitetu u Tirani Dritan Hoti kaže da će na predstojećem Samitu EU-Zapadni Balkan biti potvrđeni stavovi Evropske unije prema regionu, da će teme biti posvećene njegovom ekonomskom i institucionalnom razvoju i evrointegracijama zemalja Zapadnog Balkana, ali i da će ovo biti ključan trenutak za „vraćanje normalnosti u dijalogu" Beograda i Prištine.

„Ovaj sastanak se smatra ključnim momentom za vraćanje normalnosti koja je postojala pre dve, tri godine u dijalogu, a sve će biti zasnovano na Sporazumu i Ohridskom aneksu iz februara prošle godine. EU će tražiti transparentnost, na primer za slučaj Banjska i sabotažu na severu Kosova, vezano za snabdevanje pijaćom vodom. Od Kosova će se tražiti da koordinira svoje delovanje sa Kforom. To je ono što Evropska unija može da uradi, kao jedan od 'polova' velikih sila ili kao jedan od 'aktera' u svetu u kom SAD deluju kao supersila i kao poseban 'pol'“, navodi Hoti.

On podseća da je sporazumom između Prištine i Beograda  definisan status Zajednice opština sa srpskom većinom i da postoji obaveza priznavanja prava srpskog stanovništva na Kosovu. 

Kada je reč o evrointegracijama Kosova, Hoti smatra da je taj slučaj „drugačiji u odnosu na procedure za pristupanje Evropskoj uniji“. 

„Kosovo zaostaje u ovom procesu, jer je to država koja postoji tek od 2008. godine, a ima i nekoliko država EU koje ga još uvek ne priznaju“, kaže Hoti.

Govoreći o ekonomskom razvoju regiona o čemu će biti reči na sutrašnjem samitu, Hoti navodi da on nesumnjivo stvara svojevrsnu psihološku stabilnost, ali da nije uvek izvesno da ekonomski razvoj može da prevaziđe ideološke pozicije. 

„Bilo je privrednog razvoja uoči Prvog svetskog rata, ali on nije uspeo da zaustavi geopolitičku krizu uzrokovanu različitim geopolitičkim pozicijama i nacionalnim interesima tradicionalnih evropskih sila. Isto važi i za zemlje Zapadnog Balkana, za Srbiju, ali i za ono što se zove 'albanski svet', sa svojom osnovnom tezom da se nacionalni interesi stavljaju na prvo mesto. Članstvo u EU stavlja ove zemlje u drugačije institucionalno okruženje, daje drugačiji tempo društvenog i ekonomskog razvoja, ali nije izvesno da to može dati konačno rešenje nacionalnim i istorijskim razlikama među narodima. Dužnost Evropske unije je da koordinira svoje akcije u regionu sa akcijama SAD, tako da postoji zajednički obavezujući pritisak. To jačanje pritiska dalo bi više rezultata“, kaže Hoti.