Ðurić: EU da radi svoj posao i utiče na Prištinu da formira ZSO

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurić ponovio je danas da je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) uslov za dalji napredak dijaloga Beograda i Prištine i da ostaje da se vidi da li će Evropska unija uticati na Prištinu da na ozbiljan način pristupi pregovorima, prenosi Tanjug.

Ðurić je kazao da je cilj srpske delegacije na poslednjoj rundi dijaloga u Briselu bio da se ozbiljno razgovora o ZSO i pitanju imovine, ali da Priština to nije htela.

"EU je to notirala, ali videćemo da li će raditi svoj posao i na ozbiljan način ih vratiti za pregovorački sto. Što se tiče nas, dokle god Priština ne bude spremna da isporuči ZSO neka zaboravi na bilo šta od onoga što očekuju", rekao je Ðurić za TV Pink.

On je naglasio da je ZSO na stolu zato što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Đuzepu Borelju i Miroslavu Lajčaku, posle razgovora u Vašingtonu, predočio da je za dalji napredak u dijalogu potrebno da dođe do konačnog sprovođenja ZSO i da bi ti razgovori imali kredibilitet.

Ðurić kaže da su kosovski premijer Avdulah Hoti i koordinator za dijalog Skender Hiseni rekli da nema nikakvih problema i da će na sledeći sastanak doći sa punom delegacijom da diskutuju o statutu ZSO i da rade na njenom osnivanju.

"Dan pre sastanka dobili smo informaciju da je u Prištini neko komešanje, da su Hotiju zapretili da ne sme da razgovara o tome. Mi smo rekli da sastanka može biti, ali da će ZSO za nas biti prva i suštinska tema razgovora", naveo je Ðurić.

Dodao je da srpska delegacija iznela situaciju vezanu za ZSO na osnovu postignutih dogovora, a da su nakon toga ušli u razgovore o pitanju imovine.

Srpski tim se, kaže, ozbiljno pripremio za tok sastanka, a u delegaciji su bili i viceguverner Narodne banke, eksperti za privatnu, javnu i crkvenu imovinu koju su izneli koncept kako da se konačno stvore mehanizmi za rešavanje tog pitanja.

"Prištinska strana je došla bez ijednog papira, a Hiseni je pričao kako Srbi duguju Albanicma Toplički okrug, kako smo posle 1878. spalili tamo 236 albanskih sela, kako smo 13 vekova agresori i okupatori na tom prostoru... Ja sam ukazao na turske popise koji dokazuju koliko je bilo Srba i Albanaca, povelje naših srednjovekovnih vladara, papire albanskih istoričara koji govore da su Srbi bili većina na KiM", rekao je Ðurić.