EK: Pitanje sankcija Rusiji biće u fokusu kada se bude odlučivalo o novcu iz Plana rasta

Svaka zemlja Zapadnog Balkana će, u okviru reformske agende, morati da objasni kako namerava da napreduje u usklađivanju sa spoljnom politikom Evropske unije, uključujući i sankcije Rusiji, potvrdila je Evropska komisija, prenosi Radio Slobodna Evropa.

"Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU je uključeno, kao poseban cilj, u kontekst reformskih agendi. To znači da će zemlje u reformskim agendama morati da navedu objašnjenje o tome kako se očekuje da ove mere i mere koje nameravaju da preduzmu u okviru svojih reformskih agenda, doprinesu progresivnom i kontinuiranom usklađivanju kada je u pitanju spoljna politika", rekla je portparolka Komisije Ana Pisonero.

Srbija je jedina zemlja iz regiona koja nije uvela sankcije Rusiji, u skladu sa odlukama EU kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine.

Do sada je Brisel uveo 14 paketa sankcija protiv Rusije.

Ostale zemlje regiona su se uskladile sa svim odlukama EU u vezi sa Rusijom.

Usklađivanje nije preduslov za prijem novca iz Plana rasta, ali ostaje fokus tokom donošenja odluka o isplatama.

Svaka zemlja regiona je obavezana da izradi reformsku agendu, a usvajanje će se obaviti kroz komisijinu provedbenu odluku.

"Pre nego što se to desi, očigledno ćemo konsultovati države članice. Tako da ovo tek treba da se desi. Procena je u toku. Znate da će za dobijanje finansijske podrške u okviru ovog objekta to zavisiti od uspešnog sprovođenja reformi, koje će morati da budu dogovorene sa Evropskom komisijom", navela je Pisonero.

Reforme se odnose na društveno-ekonomsku oblast i osnovne vrednosti, uključujući i spoljnu politiku.

Prve tranše otplate iz Plana rasta se očekuju tokom ove jeseni.

Reč je o najambiciozinijem paketu Evropske unije za region, koji ima za cilj da se u narednih deset godina udvostruči ekonomija u zemljama Zapadnog Balkana.

Plan rasta za Zapadni Balkan pokrivaće period 2024. - 2027. Planira se da se za zemlje regiona obezbedi šest milijardi evra.

Od ove sume, dve milijarde evra su u obliku grantova odnosno bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde evra u obliku zajmova sa veoma povoljnim ratama.