EU: Albanija postigla delimičan napredak, problemi u slobodi izražavanja i borbi protiv korupcije

Izveštaj Evropske komisije pokazao je da je Albanija postigla delimičan napredak u nekoliko ključnih oblasti, koje i dalje ne ispunjavaju u potpunosti kriterijume EU, ali se ističu nedostaci u slobodi izražavanja, pravosuđu i borbi protiv korupcije, prenosi Albanijan post.

Prvi klaster obuhvata najkritičnija područja izgradnje države, demokratizacije i funkcionisanja institucija, ostaje glavni kompas koji određuje tempo evropskih integracija zemlje.

Međutim, najnoviji izveštaj o napretku Evropske unije ističe da je većina preporuka u Albaniji „delimično sprovedena“, dok skoro sve i dalje ostaju „važeće“, što znači da zahtevaju dalji rad i opipljive rezultate.

Javna uprava, pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, osnovna prava, statistika i javne nabavke predstavljeni su kao „delimično sprovedene'' oblasti u kojima je postignut napredak, ali ne na nivou koji zahteva EU.

Ova ponovljena procena sugeriše da je Albanija postavila temelje, ali da još uvek ima posla kako bi obezbedila depolitizovanu administraciju, funkcionalno pravosuđe i snažniju borbu protiv sistemske korupcije, navodi Albanijan post.

Jedina oblast kategorisana kao „nije sprovedena“ je sloboda izražavanja, dok preporuke ostaju u potpunosti važeće, a ova procena ističe zabrinutost Komisije u vezi sa pritiscima na medije, ograničenim kapacitetima regulatornih tela i pitanjima uredničke nezavisnosti, koja i dalje predstavljaju problem i negativno utiču na kvalitet albanske demokratije.

U oblasti pravosuđa, bezbednosti i funkcionisanja tržišne ekonomije, napredak se smatra delimičnim ili samo delimično ostvarenim, što pokazuje da uprkos strukturnim reformama, praktični efekti, posebno u pravosuđu, borbi protiv organizovanog kriminala i ekonomskoj konkurentnosti, još uvek nisu dostigli održivi nivo potreban za otvaranje ostalih poglavlja.

Funkcionisanje tržišne ekonomije ostaje izazov, jer se albanska ekonomija i dalje suočava sa visokom stopom neformalnosti, nedostatkom produktivnosti i velikom zavisnosti od krhkih sektora.

Takođe, kapacitet za suočavanje sa konkurentskim pritiscima unutar jedinstvenog evropskog tržišta je još uvek u srednjoj fazi, a kako bi Albanija postala deo EU, treba da ojača industrijsku strukturu, poveća kvalitet stručnog obrazovanja i podstakne veće investicije, inovacije i konkurentnost.

Izveštaj EK o Albaniji za 2025. godinu daje jasan signal da proces integracije nije zastao, ali nije ni obeležio značajan napredak koji se očekuje od zemlje koja cilja da otvori druga pregovaračka poglavlja, a iako su reforme vidljive i u toku, Komisija naglašava da je njihova konsolidacija ključna.

Za Albaniju je faza političkog i institucionalnog oblikovanja sada završena, a sledi sprovođenje, održivost i postizanje konkretnih rezultata koji će direktno uticati na život građana i vratiti poverenje evropskih partnera u zemlju.