Fon Kramon: Ulazak Kosova u UN ne zavisi od Srbije

Članica Evropskog parlamenta i izaslanik za Kosovo Viola fon Kramon kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim izjavama pre sastanka u Ohridu utabao put dogovora Beograda i Prištine, ali da je izjava da ne može ništa da potpiše “zbog nesnosnog bola u desnoj ruci” ruganje koje naišlo na loš prijem u Briselu i ključnim prestonicama Evropske unije, piše Nova.

"Tužno je što se o tome na taj način govori. Pratili smo pomno njegove izjave pre sporazuma koje su bile veoma pohvalne, jer su one utabale teren za postizanje dogovora. Međutim, retorika nakon svega i ruganje sa “nesnosnim bolovima u desnoj ruci” naišla je na veoma loš prijem kako u Briselu tako i ključnim prestonicama EU”, kaže Fon Kramon.

Dodaje da su sporazumi iz Brisela i Ohrida doneli novi kvalitet dijalogu.

"Sporazum od 27. februara i aneks za implementaciju su zaista revolucionarni jer donose novi kvalitet dijalogu. Od kriznog raspoloženja prelazimo na razgovore o suštini i skoro punu normalizaciju odnosa. To donosi koristi i Srbiji i Kosovu jer zaista otključava njihove evropske puteve. Oni dobro znaju da bez konačnog rešavanja svih pitanja između njih nema prave EU integracije. Štaviše, sporazum omogućava Srbiji da obezbedi zaštitu kosovskih Srba i svog kulturnog nasleđa na odgovarajući način, dok Kosovo dobija puno poštovanje i priznanje za dokumente, trgovinu i tako dalje”, rekla je ona.

Fon Kramon ističe da ulazak Kosova u UN ne zavisi od Srbije.

"Budimo iskreni – nije na Srbiji da odlučuje da li Kosovo može da uđe u UN. Razumem da je ovo za domaću publiku, ali na kraju krajeva to nije u rukama Srbije, jer pristupanje UN zavisi od odluke Saveta bezbednosti gde Kina ili Rusija i dalje mogu da stave veto”, kaže ona.

S obzirom da je dokument postao sastavni deo poglavlja 35 pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji i da li to znači da Srbija ne može da postane član Unije pre nego što dopusti Kosovu članstvo u UN, Fon Kramon odgovara negativno.

“Ne. To samo znači da je ugovor pravno obavezujući, što je bio način da se obezbedi njegova važnost i bez potpisa. Sada je to deo kriterijuma za pristupanje Srbije EU i samo njegova puna primena će omogućiti Srbiji da zatvori pregovore. Put Kosova u UN nema nikakve veze sa tim”, dodaje.

Na pitanje da li EU ima odgovornosti s obzirom da u Srbiji postoji jak otpor evropskom predlogu desničarskih stranaka, Fon Kramon kaže da za to nije kriva EU.

“Ne bih za to krivila EU. EU može i jeste delimično kriva za negovanje stabilokratije u nekim balkanskim zemljama ili za efektivno zaustavljanje procesa proširenja, jer se plašimo da primimo nove članice, čim se izaziva frustracija u regionu. Međutim, kad je reč o raspravi vezano za pitanje Kosova, bilo bi korisno da se Srbija pomiri sa sopstvenom prošlošću. Nije lako, ali je neophodno. To je odgovor šta se dogodilo i zašto je situacija takva kakva je danas. Кosovo se zloupotrebljava kao tema u Srbiji i zato desničarske stranke rastu. Ali kada to nestane, neizbežno ćemo videti njihov pad”, kaže ona.

Ističe da je sasvim izvesno da bi međunarodni položaj Srbije bio mnogo bolji da je uvela sankcije Rusiji.

“Primetili smo svrstavanje Srbije u UN i drugim međunarodnim forumima, ali ono što treba da vidimo nije samo uvođenje sankcija već i jasan otklon od Rusije. Prisustvo RT-a i Sputnjika, koji proizvode sadržaje na srpskom jeziku, to čini izuzetno teškim i zato insistiramo da Srbija treba da ih zabrani. Takođe, proruski direktor BIA Aleksandar Vulin je još jedan primer zašto Srbija ima reputaciju ruske marionete na Balkanu. Gubimo poverenje u srpsku obaveštajnu službu i ja bih se lično plašila da uradim nešto protiv Rusije u Srbiji sve dok on drži tu poziciju”, zaključuje Fon Kramon.