Ford: Proces dijaloga u Briselu i članstva Kosova u Savetu Evrope neraskidivo povezani

Stručnjak za međunarodno pravo za ljudska prava, upravljanje i politička pitanja, sa više od 10 godina radnog iskustva u Savetu Evrope, Endrju Ford ocenio je u intervjuu za Albanijan post da se proces dijaloga u Briselu, kojim posreduje Evropska unija, ne može potpuno odvojiti od procesa članstva Kosova u Savetu Evrope.

Ford naprotiv ističe da su ta dva procesa neraskidivo povezana, kao i da je činjenica da je Kosovo prihvatanjem Osnovnog sporazuma pristalo da formira Zajednicu srpskih opština.

Prema njegovim rečima, logično je da se u ovoj fazi postavi pitanje da li će se Kosovo ponašati u dobroj veri i s poštovanjem svojih preuzetih obaveza.

"Princip dobre vere je od suštinskog značaja za međunarodno pravo o ljudskim pravima i za efikasno funkcionisanje međuvladinih organizacija", kaže.

Prema Briselskom sporazumu, kako navodi Ford, Kosovo je pristalo (eksplicitno ili implicitno) na Zajednicu opština sa srpskom većinom, dok je prema Ohridskom sporazumu Srbija pristala na to da neće pokušavati da sprečava Kosovo na međunarodnom planu, niti da ometa članstvo Kosova u bilo koje međunarodne organizacije.

Kako kaže, ne radi se o stavovima Berlina ili Pariza, obe vlade su se već složile sa ovim odredbama, pa je pitanje da li će se vlade ponašati u dobroj veri i poštovati svoje obaveze.

Podsećajući da je mišljenje Parlamentarne skupštine kojim se preporučuje punopravno članstvo Kosova u Savetu Evrope izdato 17. aprila, Ford kaže da je očekivanje da će to biti stavljeno pred Komitet ministara na konačno glasanje 17. maja bilo ambiciozno, čak i nerealno od samog početka.

"Naravno, postojala je veoma važna simbolična prilika da Komitet ministara razmotri to pitanje i potencijalno primi Kosovo kao 47. (novu) državu povodom 75. godišnjice Saveta Evrope, ali ubrzanje procesa ne bi nikada izbeglo fundamentalne primedbe nekih država članica. Mislim da će neko reći da Vlada Kosova nije baš sebi pomogla poslednjih nedelja nekim izjavama iz Prištine", dodao je.

Ukazuje i da se izostavljanje pitanja Kosova sa dnevnog reda Komiteta ministara ne odnosi samo na pitanje Zajednice.

"Previše je pojednostavljeno, po mom mišljenju, svoditi ovo isključivo na Zajednicu, složenije je i nijansiranije od toga", dodaje.

Ford navodi da se mora imati na umu da neke države članice imaju legitimnu zabrinutost oko principa za članstvo Kosova, dok će druge to pitanje posmatrati iz perspektive mogućih unutrašnjih implikacija, a treće razmišljati o širim geopolitičkim implikacijama i zamahu.

Smatra i da je podnošenje nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu razuman čin koji bi mogao da uveri da Vlada Kosova poštuje Ustav Republike Kosova.

Takođe, kaže i da je neodrživo da Komitet ministara dugo ignoriše ili se suprotstavlja stavovima Parlamentarne skupštine.

"To bi stvorilo neku vrstu 'zakonske krize' u Savetu Evrope. Onda je pitanje kada će se Kosovo priključiti, a ne da li. Moguće je čak i da bi odluku mogao doneti Komitet ministara na posebnom ministarskom sastanku kasnije ove godine", pojašnjava.