Frankfurtske Vesti: Protest Srba na Kosovu – vapaj za slobodom

Opisujući prošlonedeljne proteste Srba na jugu i severu Kosova, franfkurtske Vesti pišu da ih je na taj korak – naterala muka. Sagovornici lista kažu da su oba događaja, protest Srba u Pasjanu i u Severnoj Mitrovici pokazatelj neslobode i diskriminacije srpske zajednice.

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić kaže da su poslednja dva protesta odraz porazne slike o širenju aparhejda prema srpskoj zajednici u južnoj pokrajini.

„Mislim da nije prejako reći da je to nastavak politike sve manje skrivenog aparhejda prema Srbima kada je reč o ljudskim pravima. Srbi ih na KiM ne samo ne uživaju nego su im ta ljudska prava sistematski ugrožavana od strane Prištine i samoproklamovanih vlasti. Praktično su ova dva događaja porazna slika tog aparhejda koji se sprovodi iz Prištine prema Srbima na Kosovu i Metohiji“, naglašava Čelić.

Ističe da ni malo slučajno za nove provokacije privremenih institucija u Prištini nisu odabrani sever Kosova i Kosovsko Pomoravlje.

„Očigledno je da ove dve sredine, Kosovsko Pomoravlje i sever KiM su još uvek najjače srpske sredine u kojima srpski narod još nije strateški poljuljan da se iseli. I verovatno da su to sada dve napadne tačke Prištine i Kurtija. Zato nije slučajno da je vremenski koindiciralo nasumično hapšenje ljudi u Kosovskom Pomoravlju i pritisak da se otvori most na Ibru. Ako ćemo pokušati da sagledamo i širu sliku to je deo jednog konstantnog pritiska Prištine, sistematskog pritiska na preostali srpski narod na Kosovu i Metohiji“, naglašava Čelić.

Novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević kaže da su protesti Srba u Pasjanu i u Severnoj Mitrovici reakcija na dva nivoa napada i procesa koji se kontinuirano odvijaju na Kosovu.

„Prvi nivo je institucionalna represija koja kulminira policijskom okupacijom severa Kosova. Drugi nivo je hapšenje nevinih ljudi i protest u Pasjanu je održan zbog zbog strašnih posledica koje ostavlja ovakva vrsta progona nevinih ljudi, koji su zapravo politički zatvorenici“, naglašava Rakočević.

Prema njegovim rečima predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu su dobro upoznati sa svim problemima srpske zajednice, ali da ništa ne preduzimaju zato što je upravo ona „žrtvovala slobodu Srba“.

„Međunarodna zajednica, ma šta to bilo, ne želi nikakve ogrebotine na terenu, ona je žrtvovala našu slobodu, a Beograd je predao naša prava. Albanci sve to doživljavaju kao slabost i neće se zaustaviti sve do konačnog obračuna. Međutim, trpljenje Srba i njihova baština nadživeće i pobediće sve ove loše i nedemokratske procese“, poručuje Rakočević.

On ističe da postoji i treći „magistralni pravac represije“.

„On je vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu i kulturno nasleđe. Protesti u Kosovskoj Mitrovici i Pasjanu kod Gnjilana, su na širem planu, zapravo pokazatelj da je nesloboda i diskriminacija sa juga KiM prešla na sever i da, na žalost, postajemo isti u neslobodi“, naglašava Rakočević.

Profesor istorije sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Luka Jovanović ističe da su najnoviji protesti Srba na Kosovu „jedan od poslednjih narodnih vapaja upućenih međunarodnoj zajednici, režimu u Prištini i vladi u Beogradu“.

„Najnoviji protesti Srba na Kim su jedan od poslednjih narodnih vapaja upućenih međunarodnoj zajednici, režimu u Prištini i vladi u Beogradu. Višedecenijski teška položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji je dodatno zakomplikovan poslednjih godina. Pa su nesigurnost i strah za golu egzistenciju postali normalni“, naglašava Jovanović.

Dodaje Luka da su Srbi, i sa juga i sa severa Kosova na demokratski način pokušali da skrenu pažnju međunarodne javnosti.

„Istovremeno, Srbi su pokašli da pošalju opomenu Prištini da Srba na Kosovu i Metohiji ima još dosta, da su ujedinjeni i da neće biti slomljeni suludim akcijama prištinskog režima. Poslednji protesti su upravo poneli te poruke: narodno jedinstvo, vera u konačnu pravdu i mir za sve građane“, ističe Jovanović.