Godinu dana vlade u tehničkom mandatu - Kosovo između funkcionisanja i zakonskih ograničenja

Kosovo je funkcionisalo skoro celu 2025. godinu sa tehničkom vladom na vlasti, situacija koja je, prema istraživačima civilnog društva, proizvela ozbiljne pravne i političke probleme, posebno u smislu prekoračenja nadležnosti definisanih zakonom. Iz vlade priznaju da imaju ograničene nadležnosti, ali kažu i da to nije sprečilo nesmetano obavljanje posla, upravljanje i usluge za građane.

Zbog političke krize, Kosovo nije bilo u mogućnosti da formira nove institucije nakon prošlogodišnjih izbora 9. februara, što je dovelo do novih izbora 28. decembra.

Prema Zakonu o vladi, ona na vlasti ima ograničen mandat i ne može donositi odluke sa dugoročnim političkim, finansijskim ili institucionalnim uticajem. Međutim, prema procenama posmatrača rada izvršne vlasti, ovaj princip je konstantno kršen.

Vlada na vlasti je tokom ovog perioda dodelila jednokratno po 100 evra penzionerima, studentima i deci, a donela je i odluku o povećanju minimalne zarade, kao i nekoliko drugih odluka.

Međutim, u julu prošle godine, Vrhovni sud je odbacio Administrativno uputstvo o fiskalnoj kasi ministra finansija, rada i transfera u tehničkom mandatu Hekurana Muratija. Prema njegovoj presudi, ministri koji su istovremeno i poslanici ne mogu donositi podzakonske akte, jer je to u suprotnosti sa ustavnim odredbama.

Portparol vlade u tahničkom mandatu Perparim Krieziju kaže za Kosova pres da su tokom 2025. godine otvoreni novi vrtići, nove policijske stanice, dva nova mosta u Mitrovici, a povećane su i naknade za majke.

„Tokom većeg dela ove godine, naša vlada je imala ograničenija ovlašćenja, jer je bila prelazna vlada. Međutim, to nije sprečilo nesmetan rad, upravljanje i usluge za građane. Tokom ovog vremena, otvoreni su novi vrtići, nove policijske stanice, dva nova mosta u Mitrovici, povećane su naknade za majke na porodiljskom odsustvu, zatim smo ojačali vojsku američkim dronovima Puma, američkim oklopnim vozilima i hiljadama borbenih dronova Skajdager. Takođe, tokom ovog perioda postali smo punopravni članovi EQAR-a i Evropskog saveza za profesionalnu praksu, dok su radovi na važnim projektima putne infrastrukture, kao što su oni Priština-Mitrovica i Priština-Podujevo, kao i studije fudbalskih stadiona, poput onog u Gnjilanu i Đakovici, nastavljeni bez prepreka“, naglašava.

Međutim, aktuelna vlada je imala značajan uticaj, uprkos ograničenjima koje priznaje važeće zakonodavstvo, ocenjuje Ljiridon Saljihi, istraživač Grupe za pravne i političke studije. Prema njegovim rečima, glavni problem leži u činjenici da su ta ograničenja konstantno prekoračena.

„Prvi problem je što smo imali i nastavljamo da imamo vladu na vlasti koja ima nekoliko ograničenja prema važećem zakonodavstvu. Drugo pitanje koje je karakterisalo ovu vladu je pitanje prekoračenja ovih ograničenja priznatih važećim zakonom. Kao što znate, odluka Vrhovnog suda iz jula ove godine takođe je potvrdila ono što smo rekli, da je vladin kabinet, kada je sastavljen i od ministara koji su izabrani za poslanike, svako takvo donošenje odluka nezakonito. Nažalost, čak i nakon takve odluke Vrhovnog suda, aktuelna vlada je nastavila da donosi odluke koje prevazilaze ograničenja priznata Zakonom o vladi i koje su suprotne odluci Vrhovnog suda“, kaže Saljihi.

S druge strane, istraživač Kosovskog pravnog instituta Naim Jakaj ističe da aktuelna vlada sebe nije doživljavala kao ograničenu u vršenju svojih ovlašćenja i da je praktično funkcionisala kao da je redovna, legitimna i moćna vlada.

„Postojao je problem pravni, što je kasnije pretvoreno u politički problem. To nije bio problem za vladu da ne koristi svoje pune kapacitete. Imajte na umu da je vlada takođe usvojila zakon o raspodeli budžeta, gde nema mandat. Takođe je usvojila minimalnu platu, za koju nema mandat. Takođe je prosledila Skupštini odluke o usvajanju opštinskih budžeta bez mandata. Nije bilo vakuuma u pogledu onoga što je vlada mislila, osim šta je nezakonito i neustavno. Sama vlada nije mislila da nema pune kapacitete. Sa tim kapacitetima koje ima, funkcionisala je na isti način kao vlada koja je potpuno moćna, legitimna i legalna. Ovo nije zdravo za demokratiju i principe vladavine prava“, izjavljuje Jakaj.

Isto mišljenje deli i Saljihi, koji dodaje da je većina odluka aktuelne vlade prekoračila zakonska ograničenja.

„Procenjujemo da je veliki deo ovih odluka prekoračio ograničenja koja priznaje Zakon o vladi. Ova ograničenja, bilo u subjektivnom ili objektivnom aspektu, u prirodi odluka koje su doneli, učinila su ih nezakonitim. Shodno tome, svaka odluka, kada je doneta i kada su prisutni članovi vlade koji su izabrani za poslanike, znači da su te odluke nezakonite. Drugo je da je vlada takođe prekoračila ograničenja koja je priznao Zakon o vladi. Ova ograničenja se odnose na pitanje raspodele određenih sredstava ili donošenja odluka o dopunama ili prekoračenju određenih ovlašćenja ili ograničenja u vezi sa budžetom. Generalno, ovaj vladin kabinet, u vreme kada je u svom sastavu imao i overene poslanike, procenjujemo da je prekoračio zakonska ograničenja“, naglašava Saljihi.