Gogić: Cilj mera socijalne zaštite da se ublaže posledice jednostranih odluka Prištine

Dodeljivanje Kosovu statusa posebne socijalne zaštite ima pre svega za cilj ublažavanje posledica koje po srpsko stanovništvo ostavljaju jednostrane mere koje je Priština uvela, poput zabrane uvoza srpske robe i zabrane dinara, kaže za Kosovo onlajn politikolog Ognjen Gogić.

On podseća da su sve mere Prištine dovele do toga da građani u svakodnevnom životu imaju veće troškove.

"Da biste podigli svoj novac, morate da odete do administrativnih prelaza ili do nekih drugih gradova u centralnoj Srbiji i to podrazumeva dodatne troškove za put. Verovatno će biti cilj da se donekle ublaže ti troškovi, da se to nekako nadomesti građanima. To je takođe dovelo do pada ekonomske aktivnosti u srpskim sredinama, zato što građani odu da podignu novac u Rašku ili Kuršumliju i oni takođe obave i kupovinu jer tu mogu da kupe proizvode koji su na Kosovu nedostupni zato što su zabranjeni. Tako da je verovatno potrebno ubrizgati dodatna sredstva koja bi stimulisala srpsku privredu u srpskim sredinama na KiM", objašnjava Gogić.

Dodaje da će i najavljeno izmeštanje privremenih organa, odnosno pisarnica na prelaze, što je novi trošak, koji je potrebno na neki način nadomestiti.

"Pored toga, bilo je reči da će biti podrške za nezaposlena lica, učenički dodatak, ali i nova zapošljavanja. To su zapravo zapošljavanja u oblasti zdravstvenog sektora – novo zdravstveno osoblje, ali se takođe govorilo i o gerontodomaćicama i ličnim pratiocima. To su usluge socijalne zaštite koje se pružaju u nedovoljnoj meri u srpskim sredinama na KiM, to je važna mera ako ona bude prepoznata i predviđena zato što s jedne strane se tako podstiče novo zapošljavanje, dakle, gerontodomaćice i lični pratioci, a s druge strane se pružaju te usluge podrške osobama sa invaliditetom, deci sa smetnjama u razvoju ili starijim osobama kojima su potrebne", smatra Gogić.

Prema njegovim rečima, važno je da mere ne stvaraju zavisnost od socijalne pomoći, već da na neki način budu i stimulativne za radno angažovanje Srba na Kosovu.

Podseća da je jedna od najavljenih mera i pomoć Srbima u građevinskom materijalu.

"Radi se o tome da je Priština zaustavila određene infrastrukturne projekte koje je Srbija finansirala na severu Kosova, koji su bili usmereni ka tome da se stambeno zbrinu određena lica, budući da će Srbija verovatno sve manje imati mogućnost da direktno ulaže, posebno u izgradnju ovih novih kuća i stanova, onda će se verovatno naći neka nova strategija da se zapravo fizičkim licima, individualnim građanima da podrška u vidu ili direktno robe, odnosno tih materijala ili da oni sami to kupe i da onda oni sami investiraju u izgradnju sopstvenih kuća i stanova", objašnjava.

Što se tiče prometa nepokretnosti, on ističe da je to u vezi sa uslovom koji je predsednik naveo a to je da ta lica koja primaju različite oblike pomoći borave, odnosno žive na Kosovu.

"To je negde odgovor na one primedbe koje se čuju i u centralnoj Srbiji, ali i među Srbima na Kosovu, da neki korisnici tih davanja zapravo ne žive na KiM, da dolaze tamo samo da podignu novac. Doduše, to više ne moraju ni da rade, zato što podižu novac u Raški ili Kuršumliji i da oni onda zapravo ulažu, investiraju u nekretnine u centralnoj Srbiji. Tako da to su zapravo mere koje će se verovatno uvesti da bi se sprečile zloupotrebe. Jer je toga zaista bilo u prošlosti, da novac dolazi do građana kojima je navodno potreban, a koji zapravo ne žive na KiM, nego koriste novac da bi se stambeno zbrinjavali na drugi način u centralnoj Srbiji. Tako da će se verovatno uvesti te neke pojačane mere i kontrole, da se takvim stvarima stalo na put", smatra Gogić.