Gogić: Osnovni cilj Kosova priznanja Srbije i nepriznavača unutar EU

Cilj kojem Kosovo teži već godinama, a tome će težiti i tokom 2025, je da dobije priznanje od Srbije, kaže za Kosovo onlajn politikolog Ognjen Gogić.

Pošto je Kosovo svesno da ne može da dobije eksplicitno priznanje Srbije, kako objašnjava Gogić, zbog toga Aljbin Kurti govori o potrebi da se sporazumi iz Brisela i Ohrida iz 2023. potpišu, da bi se međunarodnoj zajednici ponudila interpretacija da je Srbija konačno priznala Kosovo, makar defakto. 

Alternativa ovom cilju, kako dodaje, je članstvo u međunarodnim organizacijama: Savetu Evrope, Natou, Unesku i Interpolu.

„Kosovo ima jedan osnovni spoljnopolitički cilj, a to je da dobije nova priznanja. Za Kosovo je ključno da dobije priznanja od država nepriznavača u Evropskoj uniji i Natou. Prvenstveno te države, a onda i svi ostali. Ono želi da postane punopravni član međunarodne zajednice, a to može jedino kada postane i deo Ujedinjenih nacija i u tom smislu je neposredniji cilj kojem Kosovo teži priznanje od strane Srbije. To je osnovni cilj na koji i premijer Kosova Aljbin Kurti stalno ukazuje i o čemu vrlo otvoreno govori, da on želi sporazum o međusobnom priznanju, zbog toga što je svestan da bez priznanja Srbije, Kosovo neće priznati ni druge države koje ga ne priznaju“, navodi Gogić.

On ističe da se na kraju, ipak, pokazalo da je u slučaju Kosova reč o ilegalnoj secesiji, jednostranom aktu koji nije priznao ceo svet i da se on neće rešiti u korist Kosova dokle god matična država ne prizna taj akt secesije. 

„U Prištini postoji svest o tome da države u EU i Nato nikada neće promeniti svoju poziciju dok god Srbija ne promeni stav po pitanju Kosova, kao i da Rusija i Kina neće skloniti pitanje veta u Ujedinjenim nacijama dokle god Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Alternativa tome bi bila recimo da nepriznavači poput Španije ili Grčke promene svoj stav, uprkos tome što Srbija ne priznaje Kosovo, ali već se pokazalo da to ne funkcioniše u praksi. Postojala je nada u Prištini da će sporazumi iz Brisela i Ohrida iz 2023. godine biti dovoljni da neke države nepriznavači u EU promene svoj stav, a to se nije dogodilo. To je potvrdilo Kosovu da je priznanje Srbije osnovni cilj kome treba da teži“, smatra Gogić.

Kao prištinski plan B on vidi članstvo u međunarodnim organizacijama, u prvom redu u Savetu Evrope, koje tokom 2024. godine nije ostvareno. 

„Verovatno će tokom 2025. godine Kosovo pokušati da to reaktivira posredstvom svojih saveznika, mada su oni kod saveznika prilično potrošili kredit. Cilj je i Nato, ali i tu je takođe problem nepriznavača, jer je za prijem Kosova potreban konsenzus. Za Savet Evrope nije potreban konsenzus, dovoljna je dvotrećinska većina, ali nema ni nje. Tu su uvek i ciljevi koji figuriraju sve ove godine, kao što je ulazak u Unesko i Interpol, ali se ni ovde ništa nije promenilo u korist Kosova i nema veće volje nego što je bilo ranije da Kosovo bude primljeno“, ocenjuje naš sagovornik.

Kada je reč o kandidaturi za članstvo u EU koje je Kosovo zatražilo, Gogić kaže da EU verovatno to pitanje neće stavljati na dnevni red tokom 2025, da se ne bi pravile podele unutar EU jer za davanje statusa kandidata potreban konsenzus svih članica, a njih pet ne priznaje Kosovo.

Na pitanje da li Priština očekuje od svojih saveznika da pritisnu Beograd kako bi on povukao neki potez u pravcu priznanja Kosova, Gogić kaže da su krize koje su izbijale na Kosovu prethodnih godina u velikoj meri bile motivisane logikom da se saveznici Kosova aktiviraju i nateraju Srbiju da prizna Kosovo i da se tako krize reše. 

„To je osnovna logika koja stoji iza kriza. Kada god se nešto dogodi Kurti uvek kaže: 'nek Srbija prizna Kosovo i sve je rešeno'. I to je donekle i urodilo plodom. Francusko-nemački, odnosno briselsko-ohridski sporazum je imao cilj da se kroz defakto priznanje između Srbije i Kosova krize primire. Računica koja postoji u Prištini je da bi potpisanjem tog sporazuma Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar dobile signal da Srbija odustaje od Kosova, da ona defakto priznaje Kosovo, a onda ni te države ne bi imale razlog da uskraćuju Kosovu priznanje“, ističe Gogić.