Gogić: Pitanje nestalih se često u dijalogu koristi kao „džoker“

Politikolog Ognjen Gogić kazao je da se pitanje nestalih u dijalogu često koristi kao „džoker“, a da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Prištini sporazum po tom pitanju navela kao korak Kosova u poboljšanju odnosa sa srpskom zajednicom, kako bi pokazala da u dijalogu nije sve urušeno.

Gogić je za Kosovo onlajn kazao da je Fon der Lajen prilikom posete Kosovu ukazala i na potrebu da vlada u Prištini očuva multietničnost društva, što, dodaje on, znači da je ona ugrožena.

„Fon der Lajen je tokom obraćanja u Prištini pozvala Kosovo da treba da očuva multietničnost svog društva i da je potrebno da Vlada Kosova ponovo izgradi poverenje sa srpskom zajednicom. To je diplomatski način da se kaže da su te dve stvari dovedene u pitanje. Dakle, da je dovedeno u pitanje da li Kosovo i dalje ima multietnički karakter, odnosno da je došlo do narušavanja odnosa sa srpskom zajednicom, čime se poziva vlada da obnovi to poverenje“, kazao je Gogić.

Kako je naveo, to su izjave koje su date između redova, ali da je jasno na šta one aludiraju – da postoje problemi.

„Fon der Lajen je takođe rekla da postoje pozitivni pomaci i tu je navela primer saradnje oko pitanja nestalih. To je tema koja se svako malo pojavljuje u dijalogu kao neki džoker, zapravo kada se želi reći da nije sve propalo, da nije sve urušeno, onda se sastave pregovarači i razgovaraju o temi nestalih, pa je onda jedne godine dogovorena deklaracija, naredne godine komisija. Nekog rada na terenu ima, pronalaze se lokacije za koje se sumnja da se na njima nalaze grobnice, neke su utvrđene, tako da se može pretpostaviti, zapravo, da je to proizašlo iz dijaloga i dogovora“, izjavio je politikolog.

Kako je dodao, Fon der Lajen je želela da kaže da taj primer pokazuje da nije sve propalo.

„Ona je isto tako mogla da navede primer Zakona o strancima. Tu je uz posredovanje Evropske unije došlo do dogovora o određenim olakšicama za srpsku zajednicu. On nije primenjen u obimu i meri na način na koji je to bilo dogovoreno u martu, međutim, na terenu se nisu videle štetne posledice primene tog zakona. Dakle, nije došlo do skraćivanja prava boravka, života, rada Srbima na Kosovu zbog tog zakona“, naveo je Gogić.

Kako je naveo, tu je Evropska unija, kroz posredničku ulogu napravila formulu koja je omogućila Kosovu da, sa jedne strane počne primenu tog zakona, a sa druge strane, da se njegova primena ne odrazi negativno na položaj srpske zajednice.

„Tako da je ona, recimo, taj primer mogla da navede, koji više govori o položaju srpske zajednice i da se zapravo mogu napraviti i pozitivni koraci. Njenu izjavu treba na taj način tumačiti, ona želi da ukaže da se može kad se hoće dogovoriti i nešto pozitivno uraditi, ali to ne sugeriše da Evropska unija ulepšava situaciju. Iz opšte komunikacije koja postoji, iz periodičnih saopštenja, izjava koje dolaze od delegacije Evropske unije na Kosovu ili od portparola Evropske komisije iz Brisela, pa i iz izveštaja o napretku Kosova, ne stvara se slika ulepšane stvarnosti. Ne bi se moglo reći da Evropska unija želi da zamaskira prave probleme koji postoje na Kosovu, ali sa druge strane ne bi se moglo ni reći da ona delotvorno doprinosi njihovom rešavanju“, izjavio je on.

Izjava o nestalima, dodaje Gogić, ne tiče se direktno položaja srpske zajednice danas.

„Ona se tiče pronalaženja ostataka posmrtnih nestalih lica i utvrđivanja njihove sudbine. Ta izjava je verovatno data u kontekstu pronalaska posmrtnih ostataka u Zubinom Potoku, dakle da se želelo reći da postoje primeri koji se tiču i Prištine na neki način. Ona je uzela baš taj primer koji pre može da se pozitivno protumači u javnosti na Kosovu, Da je pomenula primer Zakona o strancima, to bi neko mogao da iskoristi protiv aktuelne vlasti i kaže: 'Eto, Kurti je dao ustupke Srbima'“, naveo je Gogić.