Grdžaljiu: Sa Kosova tera neizvesnost, ne odlaze samo siromašni

Ekonomski stručnjak iz Prištine Safet Grdžaljiu kaže da procene nekih granskih sindikata o broju radnika koji su napustili Kosovo treba uzeti sa rezervom, a da ljude sa Kosova najviše tera neizvesna budućnost.

„Gledajte obrazovanje, gledajte zdravstvo... Nedostatak političke stabilnosti je ono što najviše tera ljude da napuste Kosovo”, ističe Grdžaljiu za Kosovo onlajn.

Grdžaljiu kaže da je više faktora za odlazak radne snage i ističe da ne odlaze samo siromašni.

„Evropa je taj veliki izazov gde ljudi odlaze, osim toga, postoji drugi razlog, najveći broj dijaspore imamo upravo u državama Evrope. Sa Kosova ne beže samo siromašni ljudi, već i obrazovani, lekari, arhitekti, IT stručnjaci, a sektori koji će najviše biti pogođeni ukoliko dođe do masovnog odlaska će biti trgovina, ugostiteljstvo i građevinarstvo“, tvrdi Grdžaljiu.

Navodi da su Nemačka, Austrija i Švajcarska najčešće destinacije, a razlog je veliki broj kosovske dijaspore u tim državama, a da zatim slede Italija, Finska i Švedska.

Ipak, Grdžaljiju smatra da je trend migracije sa Kosova sličan pojavama kroz koje su, pre i posle vizne liberalizacije, prošle brojne evropske zemlje, od Poljske, Mađarske, Bugarske ili Rumunije.

“U tim državama dok nije bilo liberalizacije emigracija je bila masovna, ljudi su hteli po svaki cenu da idu u Evropu. Posle liberalizacije taj trend, ne samo da je pao, nego se više njih vratilo nego što je otišlo. I na Kosovu će se desiti isto. Nije Evropa ono što je bila nekad. Sigurno će je ljudi obilaziti, i treba da se vidi kultura, i arhitektura, i istorija i sve to, ali ako analiziramo sve okolnosti ipak nema straha od nekog masovnog odlaska i zato ne treba stvarati paniku“, ocenjuje Grdžaljiu.

On ističe da je ključ sprečavanja masovnog odlaska radnika u strategiji kojom bi se mladi motivisali da ostanu.

“Mislio sam da će vlada bar doneti doneti zakon kada je u pitanju zdravstveno osiguranje, da se napravi neki korak ka tome, da se ljudi motivišu da ostaju ovde. Nije rešenje ovog problema samo brojati ljude koji odlaze, već postaviti pitanje, `šta mi činimo da te ljude motivišemo da ostanu ovde`. Gledajte dijalog sa Srbijom, gledajte debate političara, pominje se rat. To ne ide u prilog perspektivi na ovim prostorima. Prema tome, moramo shvatiti jednu stvar: zajednički imenitelj rešavanja svih problema na Kosovu je politička stabilnost i ekonomski razvoj i tek onda raditi na tome da mladi ne odlaze“, kaže Grdžaljiu.

Komentarišući tvrdnju predsednika Nezavisnog sindikata privatnog sektora Kosova Jusufa Azemija koji tvrdi da je u prvih šest nedelja nakon liberalizacije viznog režima oko 150.000 radnika privatnog sektora napustio Kosovo, Grdžaljiu poziva na oprez u iznošenju takvih podataka i to argumentuje činjenicom da je vizna liberalizacija stupila na snagu 1. januara, odnosno u vreme praznika koje su mnogi građani koji rade na Zapadu iskoristili da bi odmor proveli u svojim kućama.

„Bila je Nova godina, i u sklopu tog odlaska, nisu bili samo radnici, nego su bili i građani dijaspore koji su proveli vreme odmora na Kosovu za novogodišnje praznike. Postoji i talas koji tera ljude da razgledaju Evropu, da jednostavno vide šta je to Evropa, jer, na neki način, godinama je to bilo zabranjeno voće. Mislim da su svi shvatili da Evropa više nije ono što je bila nekada”, kaže Grdžaljiu.

Objašnjava da kada je poslednji put bio na relaciji Minhen-Frankfurt, saznao da su plate u Mekdonaldsu 950 evra.

“Tamo uglavnom rade naši mladi sa Kosova i onda se postavlja pitanje da li se to isplati“, kaže Grdžaljiu.