Grubješić: Uporno odlaganje formiranja ZSO gradi percepciju o nesposobnoj EU

Ako se ima u vidu da su Beograd i Priština pre devet godina potpisali sporazum u Briselu pod pokroviteljstvom EU postavlja se pitanje zbog čega evropski zvaničnici ne mogu ako ništa drugo onda da primoraju vladu na Kosovu da ispoštuje potpisano i formira ZSO, prenosi Blic.

Prema mišljenju Suzane Grubješić iz Centra za spoljnu politiku nesprovođenje Briselskog sporazuma i uporno odlaganje formiranja ZSO grade percepciju o nesposobnoj EU.

Grubješić poručuje da ne veruje da je briselska administracija nemoćna pred kosovskim problemom.

"EU ima i mehanizme i alate da sprovede ono što je garantovano potpisom njenog visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton. Zašto ih ne koristi je pitanje i za sadašnju garnituru", čudi se Grubješić.

Grubješić sumnja da je reč o strategiji.

"Očigledno se taktizira i odugovlači do nekog finalnog sporazuma o normalizaciji odnosa, što je pogrešan pravac razmišljanja jer upravo nesprovođenje Briselskog sporazuma i uporno odlaganje formiranja ZSO grade percepciju o nesposobnoj EU", ocenjuje Grubješić.

Popov: Neusaglašenost Brisela i Vašingtona

S druge strane, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da je po sredi nedostatak komunikacije Brisela i Vašingtona.

"SAD koja ima apsolutni uticaj na Kosovu pobornik je tvrdog stava da Beograd i Priština mogu da pregovaraju samo o uzajamnom priznanju dok EU ima nešto mekši odnos prema dijalogu. Problem je što jedino Vašington može da utiče na Kurtija što se videlo i kada je jednom već smenio Aljbina Kurtija sa vlasti",  naglašava Popov.

Kako kaže, nemoć EU u odnosu na vladu u Prištini vidljiva je na više načina.

"Čak ni to što Brisel nije uveo viznu liberalizaciju Kosovu nije uticalo na Kurtija da se konstruktivnije ponaša. Kad su na vlasti u Prištini bili oni koji nose teret ratnih devedesetih konstruktivnije su se ponašali jer su mogli biti ucenjeni. Kurti nema taj teret, ali bez obzira na to njegova vlada je izuzetno poljuljana",  podvlači Popov.

Popov ocenjuje da Vašington ima veoma čudan odnos prema Prištini.

"S jedne strane, ne insistira na vladavini prava na Kosovu, a s druge, podržava Otvoreni Balkan i na taj način udara kontru Briselu i Berlinskom procesu u okviru EU. Čini se da EU i SAD više deluju u regionu kao vatrogasci koji stalno gase požare umesto da deluju preventivno i otklone uzroke koji dovode do tenzija na Zapadnom Balkanu",  zaključuje Popov.

Da je Vašigton važan, ako ne i najvažniji, igrač u Prištini povrđuju i reči specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara koji je pre nekoliko dana na brifingu za novinare govorio o ZSO i poručio da se ova zajednica mora formirati u skladu sa kosovskim Ustavom. Dodao je da se nada da će o tome biti reči na sastancima u Briselu.