Hamza: Ne izbegavamo razgovore, ali odgovornost je na Samoopredeljenju

Lider Demokratske partije Kosova Bedri Hamza izjavio je da nema problem da se sastane sa liderom Pokreta Samoopredeljenje Aljbinom Kurtijem radi političkog dogovora, ali da je odgovornost za konstituisanje parlamenta i formiranje vlade na Samoopredeljenju, prenosi Kljan Kosova.

„Samoopredeljenje ima 57 mesta u Skupštini, i može da formira koaliciju sa poslanicima nevećinskih zajednica, dakle koji nisu Srbi i da ima dovoljan broj glasova da formira vladu. Imaju odgovornost da formiraju vladu, da konstituišu skupštinu bez odlaganja, da izaberu predsednika i potpredsednike. Glasaćemo za potpredsednike, jer imamo i potpredsednika iz DPK-a. Za sve ostale pozicije, odgovornost je njihova“, rekao je Hamza.

Na pitanje da li će DPK glasati za predsednika parlamenta, Hamza je odgovorio da i bez njegove stranke, Samoopredeljenje ima dovoljno glasova za izbor svog kandidata.

„Zašto bismo imali glasanje? Imaju dovoljno. I normalno, bez političkog dogovora, ne glasamo“.

Navodi da je njegova stranka uvek bila kooperativna u pogledu tema u interesu Kosova, što će, kaže, biti i u budućnosti.

„Nikada ne izbegavamo razgovore. To ne znači da se slažemo, ali nikada ne izbegavamo razgovore i sastanke. Zavisi od teme i načina poziva. Jer, čak i kada pozivate, morate dobro pozvati. To je zato što ako ne pošaljete poziv dobro i jasno, onda kakvu god pozadinu ili tendenciju da imate, to ne funkcioniše“, rekao je Hamza.

Govoreći o poziciji predsednika, koji bi trebalo da bude izabran za oko mesec i po dana, izrazio je spremnost da razgovara sa Kurtijem o ovom pitanju, ali je rekao da odgovornost ponovo pada na najjaču stranku.

Između ostalog, podsetio je i ranije slučajeve izbora predsednika. 

„Prvi put, predsednik Rugova je dao mesto premijera, koje je držao Redžepi, a on sam je bio predsednik. Drugi put je premijersko mesto dao Haradinaju, a on sam je bio predsednik. Treći put, Sejdiu je izabran uz podršku DPK-a, a Tači je bio premijer. Međutim, DPK je imao većinu, ali je preuzeo premijera i izabrao predsednika političkim sporazumom. U sledećem koraku, Pacoli je takođe izabran za predsednika, a DPK je bila najjača stranka. Tači je držao mesto premijera, a Pacoli je izabran za predsednika. Jahjaga je izabrana u vreme kada je DPK imao većinu“, nabrojao je Hamza, a prenosi Kljan Kosova.

Dodao je da stranka koja formira vladu uvek ima najveću odgovornost da pronađe formulu za izbor predsednika. 

Hamza je kazao i da je DPK dobila više od 190.000 glasova na izborima 28. decembra, što je veoma značajan rezultat, ali nedovoljan za ciljeve stranke.

„Želeo bih da se zahvalim svim glasačima DPK-a. Prihvatili smo rezultat izbora. Čestitao sam pobedniku. Ovo nije rezultat koji je DPK želeo, kojem je bio posvećen. Međutim, to je za ceniti jer smo dobili oko 200.000 glasova. Ovaj rezultat nije dovoljan za DPK i mi moramo da se organizujemo, da vredno radimo kako bi, kad god se održe sledeći izbori, imala drugačiji rezultat i više glasova“, rekao je Hamza.

Prema njegovim rečima, određivanje datuma izbora bila je „potpuna koordinacija“ između premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija i predsednice Vjose Osmani.

„Postoji više razloga za ovaj rezultat, ali jedan od razloga je određivanje datuma izbora. Izrazio sam poštovanje prema svim našim sunarodnicima. Cenim njihov doprinos tokom svih faza i perioda, ali ne možemo poreći činjenicu da je glasanje iz dijaspore i glasanje naših sunarodnika na Kosovu otišlo preko 70 procenata za stranku Samoopredeljenje. Određivanje datuma izbora bila je potpuna koordinacija između gospodina Kurtija i predsednice Osmani“, dodao je Hamza, prenosi Reporetri.

Prema njegovim rečima, raspodela miliona evra tokom nekoliko uzastopnih meseci uticala je na ishod prevremenih izbora za Skupštinu Kosova.

„Poslednjih meseci, stotine miliona evra su date čak i pre lokalnih izbora. To je imalo svoj efekat, odnosno, kroz javni novac, uticano je na volju građana Kosova. Ovo i mnogi drugi faktori su uticali na naš rezultat“, rekao je Hamza.

Smatra da postoji mogućnost da bi Kosovo moglo da uđe u finansijsku blokadu, gde se plate možda neće isplaćivati.