Hasani: Blokada Skupštine zbog izbegavanja međunarodne obaveze koju je Kurti prihvatio u Ohridu

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani kaže da je glavni razlog blokade Skupštine vezan za međunarodne obaveze koje Kosovo ima, a to je sprovođenje „srpske političko-teritorijalne autonomije", koju je, premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti prihvatio u Ohridu.

Hasani je za Gazetu ekspres, u vezi poziva predsednice Vjose Osmani upućenog strankama za razgovor ocenio da njena uloga nije vezana za proces stvaranja institucija, već za garantovanje i bezbednost njihovog normalnog funkcioniranja, unutar ustavnog i zakonskog okvira, nakon njihovog konstituisanja.

„Ova situacija zaista čini da se svi osećamo jako loše i, na neki način, posramljeno, jer se ovaj ćorsokak stvara na potpuno apsurdnim osnovama. Ako bi se sledila ova logika, kao što su je dosledno sledile određene političke snage na Kosovu, onda bi svaka ustavna norma i princip, kao i svaka presuda Ustavnog suda, bili pogrešno protumačeni s ciljem njihovog zaobilaženja, stvarajući beskrajne institucionalne blokade. Ovo je politička nezrelost”, rekao je Hasani.

Istakao je da je glavni razlog kašnjenja i institucionalnog zastoja povezan sa implementacijom „srpske političko-teritorijalne autonomije" na teritoriji Kosova, koju je premijer Aljbin Kurti slobodno prihvatio u Ohridu, u proleće 2023. godine.

„Sva ostala pitanja su jednostavno uzroci i opravdanja za izbegavanje ove međunarodne obaveze Kosova. Čak i neprijateljstva stvorena tokom kampanje, pre i posle nje, koja se i dalje nastavljaju istim intenzitetom od strane eksponenata sadašnje vlade, u funkciji su sprečavanja implementacije ove međunarodne obaveze koju je preuzela bivša vlada. Shodno tome, trenutne taktike takođe služe ovom cilju. Međunarodna intervencija, kakva je nekada bila, sada nedostaje, i to s pravom. Naši međunarodni prijatelji su odavno odustali od podrške procesu izgradnje kosovskih institucija i drugim pitanjima, zbog stalnih uvreda, prezira i poniženja kojima su izloženi, često s brutalnošću i neoprostivim primitivizmom, od strane eksponenata dve vlade koje je predvodio Kurti i od samog Kurtija”, dodao je.

Hasani navodi da kao što je i ranije naglasio, uloga predsednika Kosova, prema Ustavu, uopšte nije povezana sa procesom stvaranja institucija, već sa garantovanjem i osiguranjem njihovog normalnog funkcionisanja, unutar ustavnog i zakonskog okvira, nakon njihovog uspostavljanja.

„U tom smislu, svako njeno učešće je nerazumno i nepotrebno. Takvu ulogu šefa države, bez izuzetka, nalazimo u svim ustavima evropskih zemalja koje implementiraju parlamentarni sistem vlasti. U političkom smislu, u međuvremenu, uticaj Osmani, kao trenutne predsednice, je nula, i to s pravom, tokom svog mandata, gospođa Osmani nije uspela održati svoju ustavnu poziciju kao figura iznad političkih stranaka i izvan dnevnopolitičkog sukoba”, naveo je dalje.

Dodao je da zahtev koji su ABK, DPK i DSK uputili Ustavnom sudu po pitanju tajnog glasanja, ima pravnu osnovu.

„Naravno da postoji osnova za to. Imam utisak da su advokati bliski aktuelnoj vladi stvorili iluziju da ne postoji ustavni osnov za rešavanje zastoja pred Ustavnim sudom”, zaključio je Hasani.