Hasani: Trampova administracija će izvršiti pritisak na Kosovo da ispuni svoje obaveze

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani izjavio je da će nova američka administracija izvršiti pritisak na Kosovo da sprovede obaveze iz 2023. godine, a da će ekonomske dimenzije Vašingtonskog sporazuma biti dodatna obaveza.

„Verujem da će administracija Trampa, u okviru rutinskog birokratskog upravljanja balkanskim poslovima, izvršiti pritisak na Kosovo da sprovede obaveze koje je 2023. godine dala Kurtijeva vlada, dajući apsolutni prioritet brzom formiranju srpske autonomije na Kosovu , na osnovu obaveza iz 2023. U isto vreme, čvrsto verujem da će ekonomska dimenzija Vašingtonskog sporazuma biti dodata obavezama Kosova iz 2023. To znači da sporazumi iz 2023. i oni dobijeni u Vašingtonu neće isključiti jedni druge. Administracija Trampa ne može da otkaže kosovske obaveze koje su postale deo našeg evroatlantskog puta“, naglasio je Hasani u intervjuu za Albanijan post.

On je ocenio da su sporazumi koje je kosovski premijer Aljbin Kurti potpisao prošle godine u okviru Briselskog dijaloga „poništili temeljne ciljeve“ političkog jedinstva proklamovanog Deklaracijom o nezavisnosti Kosova iz 2008. godine.

„Ti sporazumi, kao što sam rekao i napisao u svojoj poslednjoj knjizi, poništili su fundamentalne političke ciljeve i političko jedinstvo, proklamovane 17. februara 2008. Ovi sporazumi su sada deo mehanizma sankcionisanja Kosova za svaki mogući propust u njihovoj primeni“, ocenio je Hasani u intervjuu za Albanijan post.

On je kazao da Kosovo danas nije u dobroj međunarodnoj poziciji jer ne samo što nije bilo novih priznanja već je označeno i kao „crna ovca u agendi EU“.

„Ovo zahteva vreme i trud da se popravi! Ceo ovaj nepovoljan položaj Kosova proizilazi iz potpuno pogrešnog čitanja posledica rata u Ukrajini. Naše rukovodstvo je gajilo praznu i jalovu retoriku, potpuno bezvrednu u odnosu na rusku agresiju u Ukrajini. Istovremeno, naši lideri su podigli borbeni ton Kosova u odnosu na Srbiju, u ime identifikacije Vučića i njegovog režima kao ruskih saveznika i proizvoda Miloševića. Ni jedna ni druga retorika nisu dale pravi efekat. U stvari, imali su suprotan efekat, jer su Kosovo predstavili kao spremno da uđe u nevolje i regionalne probleme. Suština problema, međutim, nije naš odnos prema Srbiji, niti odnos Srbije prema Rusiji i svetu, već rat u Ukrajini i radikalna geopolitička rekonfiguracija koja je nastala pokretanjem ruske agresije tamo“, naglasio je Hasani.

On je kazao da pobeda Donalda Trampa za Kosovo znači isto što i za ostale zemlje Zapadnog Balkana i da je u domenu „perifernih pitanja“ spoljno-političke agende SAD.

„Tako je, manje-više, bilo i pod Bajdenovom administracijom, sa jedinom razlikom koja ostaje da se vidi da li će Tramp imati manje razumevanja za transatlantski savez u formatu koji je postojao do juče. Međutim, za Trampa su Balkan i Kosovo rutinska birokratska pitanja: ne očekujem nikakve inovacije radikalno različite od onoga što smo videli u Trampu 1. Glavno pitanje američke spoljne politike biće Kina i njen odnos prema pravilima slobodne trgovine i poštenju. , njenu ulogu u odnosu na Rusiju, Tajvan, Južno kinesko more i, konačno, njenu poziciju u odnosu na nasilničke aktivnosti Severne Koreje“, rekao je Hasani.

Napadi na Ustavni sud

Komentarišući izjave Aljbina Kurtija u kojima je oštro napao Ustavni sud, Hasani je rekao da je to deo predizborne retorike.

„Stoga je ova reakcija gospodina Kurtija prirodna. Ima za cilj prebacivanje političke odgovornosti na Ustavni sud. Politički, to je sasvim legitimno kao akcija. U pogledu vladavine prava, međutim, bila je i jeste greška kriviti ovaj sud za posao koji obavlja. Ona ne radi ništa osim što vrši mandat nametnut Ustavom Republike Kosovo, vrši ustavnu dužnost koju obavljaju Vlada, Skupština, sudovi i bilo koji drugi ustavni organ. Ustavni sud i njegove sudije ne rade ništa drugačije i mimo ustavnog mandata“, objasnio je Hasani.

Istakao je da „politika ne razume prirodu rada“ Ustavnog suda.

„Svi političari bivših komunističkih zemalja u početku su imali ovakav odnos prema ustavnim sudovima, jer su imali za cilj da vladaju po starim komunističkim standardima. Ustavni sudovi su bili snažna i neuništiva prepreka starim modelima upravljanja. Samo u Mađarskoj, Rusiji i Belorusiji politika je uspela da neutrališe rad ustavnih sudova. U svim drugim zemljama, uključujući i susede Kosova, ustavni sudovi su bili glavni stub oblikovanja društava po standardima zapadnog konstitucionalizma. Kosovo nije izuzetak u ovom pogledu. Dovoljno je zamisliti godinu dana bez Ustavnog suda da bi se shvatilo kako bi izgledala vlast na Kosovu! Ne samo danas, nego i dok sam bio predsednik, bilo je napada na Ustavni sud, ali oni nisu uticali na njegov rad“, naglasio je Hasani.

Smatra i da je skandalozno što Kosovo već četiri godine ima vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca.

„Opravdanje za odbijanje ukaza gospodina Blerima Isufaja bilo je skandalozno i potpuno suprotno zakonu i bez ustavnog osnova. Predsednica ima ustavnu dužnost da se stara o normalnom funkcionisanju državnih institucija i organa koji spadaju u njenu ustavnu nadležnost. Nije normalno da zemlja tako dugo ostane sa vršiocem dužnosti predsednika, a da ne govorimo da je to kršenje Ustava. Šef države mora da nađe adekvatne načine i sredstva, na osnovu ustava i zakona, da garantuje normalno funkcionisanje institucija i organa državnog sistema“, rekao je on.

Rast verskog radikalizma

Komentarišući narastajući verski radikalizam i činjenicu da će na izborima učestvovati stranka „Lista za porodicu“, Hasani je rekao da je reč o politički pokreti političkog islama nemaju nikakve veze sa političkim partijama jedne sekularne države koja je definisana kao država sopstvenih građana.

„Njihovo opredeljenje je modelovano po receptima partija sa Bliskog istoka, imaju istu ideologiju kao i ogranci struktura Muslimanske braće“, rekao je Hasani.

On je upozorio da takva politika zabrane verskih sloboda i prava, kao i tradicionalnih vrednosti prihvata samo islam i šerijatsko pravo kao veru.

„Do danas su i dalje marginalni, ali u izraženoj ofanzivi da zauzmu javne institucije i zauzmu javni prostor. Kvalitet ovih pokreta je izražena mizoginija i homofobija, ekstremna rodna neravnopravnost i netolerancija za suprotstavljanje filozofskim, verskim i drugim uverenjima savesti i, pre svega, atak na uzvišene nacionalne vrednosti, poput lika Skenderbega i naše nacionalne zastave“, precizirao je Hasani.

Kazao je da je netačna tvrdnja da se ove partije zalažu za odbranu tradicionalne porodice i vrednosti.

„Tradicionalna albanska porodica nije zasnovana na islamskim vrednostima, već na kanonu Leke Dukađina i na albanskom običajnom pravu, koje su Osmanlije poštovale i tokom svog vremena na Balkanu. Kosovsko društvo je poslednjih decenija značajno prevazišlo život po kanonskom i običajnom pravu, modelovano po građanskim i sekularnim zakonima zapadnih zemalja. Njihov krajnji cilj nije očuvanje ili zaštita tradicionalnih porodičnih vrednosti, već reislamizacija Kosova po salafističkim standardima i na osnovu recepta Muslimanske braće“, zaključio je Hasani.