Hil: SAD i Srbija se ne slažu oko Kosova, ali mogu da rade zajedno

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je večeras da postoje pitanja u kojima se Sjedinjene Države i Srbija ne slažu, ali da je uveren da mogu da rade zajedno uprkos činjenici da imaju različita mišljenja o nekim važnim pitanjima, kao što je Kosovo, preneo je RTV.

Hil je u intervjuu za TV K1, odgovarajući na pitanje šta je argument za to što Amerika, uz Tursku i Veliku Britaniju, najviše ulaže u transformaciju KBS-a u vojsku, iako je, prema Rezoluciji 1244 Kfor jedina oružana sila na Kosovu, rekao da su SAD priznale Kosovo.

"SAD su donele odluku i tu smo. Dakle, postavlja se pitanje da li možemo da radimo zajedno, uprkos tome što imamo različita mišljenja o nekim važnim pitanjima, pitanjima koja su važna za vas i važna za nas. Moje mišljenje je da možemo da nastavimo da radimo na pitanjima, iako imamo nesuglasice. Nisam ovde da vam kažem da se možemo oko svega dogovoriti, ali ovde sam da vam kažem da ćemo mnogo slušati. Pokušaćemo da razumemo situaciju, da idemo napred", istakao je Hil.

Na konstataciju da Srbiji niko nije rekao da Rezolucija 1244 nije na snazi, ali da se ona ne poštuje, te da Amerika, koja se zalaže za vladavinu prava, radi nešto mimo te rezolucije, Hil je odgovorio da ne može ponovo da raspravlja o prošlosti, ali da je ono što može da uradi da pogleda gde smo danas i vidi da li ima prostora da radimo više zajedno.

"A mislim da ima, iako imamo neke nesuglasice", rekao je američki ambasador.

Prema njegovim rečima, niko nije zadovoljan razvojem događaja 1999. godine, ali oni su se desili i onda smo došli u situaciju 10 godina kasnije, gde kada se pogleda šta su bili izbori, nijedan od izbora nije bio sjajan i SAD su napravile izbor da priznaju Kosovo.

Hil je dodao da je Srbija napravila drugačiji izbor, ali da to ne znači da SAD i Srbija ne mogu da razgovaraju o milion drugih pitanja.

Na pitanje da li misli da Prištini preti bezbednosna opasnost od Srbije, kako to često tvrdi premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, Hil je rekao da ne želi da govori o onome šta Kurti misli, ali je istakao da SAD žele da budu sigurne da imaju jasno razumevanje sa Srbijom o tome šta se pokušava postići kroz razgovore.

"Naš stav je da je Srbija ove razgovore shvatila ozbiljno. Ovo je diplomatski proces. Diplomatija podrazumeva razgovor. Razgovor traje dugo. Razumem frustraciju ljudi po ovom pitanju, ali mi smo posvećeni", rekao je Hil.

Istakao je da SAD pokušavaju da pomognu u ovoj situaciji, da region učine boljim i sigurnijim i da učine da situacija na Balkanu bude mnogo bolja nego što je bila u prošlosti.

Dodao je da ne može da obeća nikakva čuda niti da će promeniti mišljenje drugih ljudi o ovome, ali da može da obeca da su SAD ozbiljne u tome da pokušaju da reše ova pitanja i ozbiljne u vezi sa procesom koji vodi ka boljim odnosima SAD i Srbije.

Odgovarajući na pitanje o govoru predsednika Vučića u GS UN i da li "veliki" vole da čuju kritike na svoj račun, Hil je rekao da gledao taj govor i da u vreme modernih komunikacija ne postoji obraćanje samo jednoj publici.

"Razumem da u Srbiji postoje frustracije zbog dešavanja ranijih decenija, pa čak i vekova, ali mislim da Srbija treba da shvati da će neki ljudi to razumeti, a neki neće", rekao je Hil.

Kako je dodao, nikada se ne obraćate samo srpskoj publici, već i publici koja nije upoznata sa Srbijom.

Naglasio je i da on pokušava da razume i da ima podatke na kojima zasniva mišljenje, ali da mnogi ljudi to nemaju.

"Kada pogledate složenost današnjeg Balkana, on je jednako složen kao i pre 25 godina, ali svet nije sada fokusiran na to. Svet ima strašne probleme na Bliskom istoku, užasan problem sa ruskom agresijom protiv Ukrajine, postoje veliki ekonomski problemi širom sveta", rekao je Hil i dodao da neće svi zastati i slušati o svemu što se događa na Balkanu.

"Mi koji smo ovde stacionirani, mi koji smo zaduženi da radimo na ovim pitanjima, treba da ih razumemo i ja sam proveo dosta vremena pokušavajući da razumem stvari", rekao je Hil.

On je kazao i da je jasno kuda Srbija želi da ide - da bude bliska državama Zapada i deo modernih ekonomija, kao i da će joj na putu ka Evropskoj uniji SAD pomoći.

Razume nestrpljenje građana, ali misli da vredi čekati i učiniti ono što se traži za pridruživanje.

"Voleo bih da ne morate da čekate, ali mislim da zaista vredi čekati i vredi učiniti ono što oni traže od vas kako biste im se pridružili. I ne mislim da ćete se ikada kajati zbog toga. Da sam Srbin, bio bih veoma nestrpljiv. Idete u pravom smeru. Želeo bih da nastavite dalje i stići ćete tamo", rekao je Hil na pitanje o tome da je Srbija već odavno trebalo da bude u EU i da se oseća kao neko ko je bez mnogo razloga ostavljen u čekaonici.

On je rekao i da ako Srbija teži da se pridruži EU treba da shvati da postoje neke stvari koje Evropljani traže, kao što su vladavina prava ili nezavisni mediji.

Odgovarajući na pitanje da li je najveći problem Srbije neutralnost i kako SAD doživljavaju Srbiju, Hil je rekao da ne vidi Srbiju kao neutralnu zemlju, da je napravila civilizacijski izbor i da je u Evropi.

"Svidelo se to vama ili ne, u Evropi ste", istakao je Hil i dodao da Srbija pored toga ima i veze sa zemljama Azije, Afrike, Bliskog istoka i da je to za nju važno.

On je rekao i da SAD ne govore Srbiji šta treba da radi, jer je to stvar izbora dodajući i da to razume, jer ni u SAD ne slušaju druge države kad im govore šta da rade.

"Mislim da je prilično jasno kuda Srbija hoće da ide. Ona želi da ide sa modernim ekonomijama. Ona želi da bude blizu državama Zapada. Ali mislim da Srbija ne želi da joj se govori sa kim može da razgovara. Pa ako Srbija želi da ima posetioce iz Indije ili bilo gde, to je stvar Srbije", rekao je Hil.

Prema njegovim rečima, SAD donekle pokušavaju da oblikuju okruženje u kom će Srbija videti gde želi da ide, ali "to je na kraju izbor Srba".

Na pitanje da li u svojim izjavama ukazuje da bi Srbija trebalo da se distancira od Rusije, Hil kaže da bi Srbija trebalo to da uradi, jer u svetu ima malo država koje se približavaju Rusiji.

"Govorimo možda o Belorusiji, iako su već veoma blizu. Možda govorimo o Severnoj Koreji... Tako da smatram da možete da vidite kuda to ide, koji je pravac", rekao je Hil.

On je ocenio i da umesto da se govori o tome od koga Srbija treba da se distancira treba pogledati u kom pravcu ide dodajući da to pokazuje i  izvanredan broj poseta.

"Mislim da je važno da svaki strani diplomata razume da će Srbija birati prijatelje", rekao je Hil i dodao da oni ne žele da govore Srbiji sa kim može, a sa kim ne da razgovara.

Govoreći o odnosima Srbije i SAD, Hil je rekao da žele dobre odnose sa Srbijom, odnosno da Vašington ima određena očekivanja, kao što i Srbija ima određena očekivanja od SAD, ali da mogu da rade zajedno.

"Sa Srbijom nije tako teško, jer mislim da imamo zajedničku viziju šta bismo želeli da vidimo u ovom svetu. I želimo da vidimo mnogo više poštovanja jedni prema drugima. A mi svakako želimo da vidimo mir i bezbednost na ovim prostorima, ali i širom sveta", rekao je Hil.

Na pitanje kakav je njegov odnos sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i koliko često komuniciraju, Hil kaže da bi to nazvao dobrim odnosom.

"Ako ste ambasador SAD u Srbiji bolje da to bude odnos u kome razumete jedni druge i pokušavate  da razgovarate o problemima. Moramo da budemo bolji slušaoci", rekao je Hil i dodao da nije koliko često razgovaraju, već da ako postoji nešto hitno, morate biti u mogućnosti da dođete do rukovodstva zemlje u kojoj ste akreditovani.

"Morate biti u mogućnosti da imate takvu vrstu odnosa i morate da držite komunikacione linije otvorene i morate biti sigurni da kada Vašington želi nešto da zna, vi ste u stanju da to prenesete", rekao je on i dodao da  je važno da možete da dođete do ljudi i da razgovarate.

Na pitanje da li budućnost Srbije zavisi od predsedničkih izbora u SAD, kako se to često ističe u ovdašnjim medijima, Hil je rekao da ne voli da priča o unutrašnjem političkom procesu u SAD i da ne vidi zašto bi ljudi u Srbiji mogli da vole jednog kandidata, a ne drugog, pošto oni ne glasaju na izborima u SAD.