Hoti: Izbori 28. decembra prilika za povratak normalnosti, Kosovo nikada nije bilo izolovanije

Kandidat Demokratskog saveza Kosova za poslanika Avdulah Hoti rekao je da je 28. decembar „prilika za povratak normalnosti uz ustavnost i zakonitost, za povratak evroatlantskih saveza i za jačanje međualbanskih integracija“. Hoti je istakao i potrebu da se Kosovu vrati kredibilitet u međunarodnim odnosima, posebno kroz nastavak dijaloga sa Beogradom, koji je, kako je naveo, ključan za stabilnost i regionalnu saradnju.

Hoti je ocenio da je napuštanje dijaloga o međusobnom priznanju, započetog u prethodnoj vladi, bio ključni propust Kurtija i Osmani.

„Ova greška proizašla je iz zaranjanja Kurtija i Osmani u tehničke lavirinte dijaloga, bez jasne orijentacije ka međusobnom priznanju – dijalog za upravljanje situacijama, a ne za zaključivanje konačnog sporazuma, dijalog u suprotnosti sa savetima saveznika. Rezultat je bio primoravanje Kurtija i Osmani da prihvate francusko-nemački plan, Ohridski aneks i nacrt statuta Zajednice. Sva tri dokumenta su štetna za Kosovo jer stvaraju novi status kvo koji onemogućava postizanje konačnog sporazuma u bliskoj budućnosti, legitimizuju paralelne strukture Srbije u obrazovanju i zdravstvu na određeno vreme, priznaju neku vrstu autonomije za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, ne drže Srbiju odgovornom za štete nanete Kosovu; kao i druge problematične tačke“, naveo je Hoti.

Kako je dodao, Kosovo snosi posledice „neodgovornog i anti-državnog ponašanja“ Kurtija i Osmani u vezi sa Vašingtonskim sporazumom, jer velike investicije u infrastrukturu i energetiku iz ovog sporazuma nisu realizovane.

Hoti je kritikovao i poslednje četiri godine na Kosovu, ističući haotičnu i obmanjujuću vlast, kontinuirana kršenja zakona i Ustava, neostvarene reforme u pravosuđu, obrazovanju, zdravstvu i energetici, te probleme u ekonomiji, poput povećanih troškova proizvodnje i skuplje potrošačke korpe.

Podsetio je na neispunjene ugovore i projekte prethodne vlade.

„Sporazum iz Vašingtona nije sproveden, pa gasna elektrana nije izgrađena. Ugovor za izgradnju termoelektrane 'Kosova e Re' je otkazan, a država je morala da plati 20 miliona evra kazne. Cena električne energije je nekoliko puta povećana, što je otežalo troškove života građanа. Otvaranje preduzeća na otvorenom energetskom tržištu bez potrebnih uslova dovelo je do toga da oko 1000 kompanija plaća energiju tri puta skuplje nego ranije. Ova situacija povećala je troškove proizvodnje za preduzeća, što je preneto na cene proizvoda, povećavajući troškove potrošačke korpe“, napisao je Hoti.

On je naglasio da Kosovo nikada nije bilo izolovanije, sa sankcijama EU koje traju više od dve godine i blokiraju stotine miliona evra za ključne sektore, dok je strateški dijalog sa SAD ozbiljno pogođen, što je, kako je rekao, smanjilo saradnju sa najvažnijim saveznikom Kosova.

Takođe je ukazao na loše stanje međualbanske saradnje zbog izbornih agendi i nedostatka redovnih sastanaka vlada Kosova i Albanije.

Hoti je predstavio i planove za novu vladu koji uključuju povratak normalnosti i zakonitosti u upravljanje i budžet, snažan lobistički angažman u spoljnoj politici za ukidanje sankcija i pokretanje strateškog dijaloga.

Kako je istakao, nova vlada će odmah pokrenuti projekat zdravstvenog osiguranja, funkcionalizovati Informacioni zdravstveni sistem, formirati Fond za modernizaciju bolnica i revidirati plate zdravstvenog osoblja. U obrazovanju se planira povratak dijaloga sa nastavnicima, sprovođenje sveobuhvatnih reformi, digitalizacija, modernizacija škola, povećanje plata i vraćanje sportskih i kulturnih aktivnosti, sa prioritetom na celodnevno obrazovanje.

U ekonomiji Hoti planira dijalog sa privredom, masovna ulaganja u energetiku i infrastrukturu, digitalizacija administrativnih procesa, transparentno upravljanje licencama, dozvolama i porezima. Socijalni dijalog će uključivati sindikate i preduzetnike kao razvojne partnere, sprečavajući arbitrarne odluke o minimalnoj plati i reformama.

Na samom kraju navodi da će odnosi sa Albancima u regionu biti normalizovani kroz redovne sastanke vlada Kosova, Albanije i Severne Makedonije, dok će Kancelarija za Preševsku dolinu koordinisati finansijsku, političku i institucionalnu podršku Albancima u tom regionu.