Hoti: Briselski sporazum zarobio Kosovo, Kurti i dalje čuva nacrt ZSO u svom kabinetu

Bivši premijer i član DSK Avdulah Hoti ocenio je da su Briselski sporazum i Ohridski aneks zarobili Kosovo i doveli dijalog Beograda i Prištine u ćorsokak, a da nacrt ZSO koji je, kako kaže, i dalje na stolu premijera Aljbina Kurtija, omogućava pararelne strukture u obrazovanju i zdravstvu, prenosi Kljan Kosova.

„Nije nerazumno zaključiti da su Briselski sporazum i Ohridski aneks naneli štetu državi, zarobivši državu Kosovo u tom sporazumu na način koji je doveo do ćorsokaka u procesu dijaloga“, rekao je Hoti.

On je kazao da kosovski premijer Aljbin Kurti nije odbacio nacrt Zajednice srpskih opština.

„Odlazeći premijer danas u svom kabinetu ima nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koji jasno govori o zamrzavanju situacije u pogledu paralelnih struktura u obrazovanju i zdravstvu, kao i u mnogim drugim aspektima“, rekao je Hoti.

On je kazao da su SAD promenile odnos prema Kosovu.

 „Svima na Kosovu treba da bude jasno u vezi sa promenom pristupa Kosova i odnosa sa SAD. U poslednje dve-tri godine ovaj pristup se potpuno promenio, posebno nakon prihvatanja Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, koji uspostavljaju novi status kvo“, rekao je Hoti.

Dodao je da je razlog za to nekoordinacija akcija sa saveznicima.

„Proces je degradirao akcije na severu, ispravno ili ne, bez koordinacije sa našim prijateljima i saveznicima na severu, stvorio novu situaciju i završili smo u Ohridu, sa aneksom iz Bele kuće“, naglasio je Hoti.

On je kazao da Kurti nije odbio ni nacrt ZSO iz 2023. godine.

„Bez obzira šta priča, ima ga u svojoj kancelariji. Formiranje Asocijacije je sada postalo uslov na putu Kosova ka evropskim integracijama. I ovo je problem. Sada smo zarobljeni, a situacija je zamrznuta u vezi sa konačnim sporazumom između dve zemlje“, precizirao je Hoti.

Osvrćući se na Vašingtonski sporazum koji je potpisao u Vašingtonu 4. septembra 2020. godine, Hoti je rekao da nije sproveden zbog „antizapadne orijentacije“ aktuelne vlade.

Odbijanje Kurtija da u Vašingtonu potpiše taj sporazum, kako je istakao, dovelo je do rušenja prethodne Kurtijeve vlade.

„Prvu vladu koju smo imali sa onima koji su sada u vlasti, srušili smo iz ovih razloga, zbog odbijanja aktuelnog premijera Kosova da ode u Belu kuću i potpiše ovaj sporazum“, rekao je Hoti.

On je podsetio da je Tramp želeo da dijalog u Briselu i postizanje konačnog sporazuma podstakne ekonomskom saradnjom Srbije i Kosova.

„Dok se u Briselu odvijao proces dijaloga o konačnom dogovoru, za obostrano priznanje, američka administracija je htela da da podstrek postizanju konačnog sporazuma o međusobnom priznanju guranjem obe zemlje na intenzivniju saradnju u ekonomskom aspektu“, rekao je. Hoti.

Kazao je da Vašingtonski sporazum uključuje i političke elemente.

„Tamo smo uveli i političke elemente, kao što je priznanje od strane Izraela i da damo jasnu poruku iz Bele kuće da je država Kosovo ovde i da će dobiti međunarodno priznanje i da će se pripremiti za punu integraciju u međunarodne institucije“, rekao je Hoti.