Hoti: Izjava Kaje Kalas o ukidanju mera protiv Kosova više politički stav nego realna odluka

Profesor međunarodnih odnosa Afrim Hoti ocenio je da je izjava visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas da je počelo postepeno ukidanje mera protiv Kosova više politički stav nego realna odluka. Ipak, Hoti ocenjuje kao pozitivan stav šefice evropske diplomatije i njen angažman za ukidanje mera i smatra da do kraja godine te mere mogu biti u potpunosti ukinute, prenosi Kosova pres.

Kaja Kalas boravila je na Kosovu 22. i 23. maja, gde je pred novinarima u Prištini izjavila da je počelo postepeno ukidanje mera protiv Kosova, ali je istakla i potrebu za potpunom deeskalacijom situacije na severu Kosova.

Hoti ističe da je poseta Kaje Kalas Kosovu bila značajna i za evropski put Kosova.

„Kada govorimo o EU, govorimo o jednom veoma kompleksnom organizmu. Organizmu koji u sebi sadrži aktere čija se saglasnost mora dobiti za donošenje odluka, bilo kada se uvode mere, kao u ovom slučaju, bilo kada se te mere ukidaju. Da bi se donela takva odluka, mora postojati saglasnost svih 27 država članica, a treba imati u vidu da ne gledaju sve zemlje članice EU sa simpatijama ili podrškom na Kosovo i procese koji se tiču Kosova… U svakom slučaju, ove mere su nepošteno uvedene jer ih Kosovo nije ni u jednom trenutku zaslužilo… Izjava je politička, jer ova odluka nije u potpunosti u njenim rukama, već zavisi od saglasnosti zemalja članica EU. Bilo da ne bude odmah, verujem da će mere biti ukinute što je pre moguće“, kaže on.

Prema njegovim rečima, na osnovu poruka koje je prenela Kalas, ona može da vrati dijalog Kosova i Srbije na pravi kolosek, kroz ravnotežniji pristup EU.

„Bilo koja struktura koja bi posredovala u dijalogu između Kosova i Srbije, a da je različita od dosadašnjeg tandema Borelj-Lajčak, mislim da bi mogla biti ocenjena pozitivnije. Jedan drugi tandem, kao što bi bio Kalas-Sorensen, sigurno bi doneo novu dinamiku. Po mom opštem utisku, ta dinamika bi se odnosila na sprovođenje sporazuma. Verujem da ima vrlo malo, ili nimalo, novih tema koje se mogu pregovarati sa Srbijom. Većina njih je iscrpljena ili oblikovana kroz već postignute sporazume koje su strane prihvatile. EU mora pokazati više odlučnosti, dosledan i principijelan stav, i imati ličnost koja će jasno i ravnopravno nastupati u sprovođenju dogovora“, dodaje Hoti.

Govoreći o porukama koje je Kalas uputila u vezi sa potrebom za brzim formiranjem novih institucija na Kosovu, Hoti smatra da to može doprineti deblokiranju političke krize nakon sastanaka sa ključnim političkim akterima. On smatra da je konstituisanje Skupštine neophodno kako bi se omogućilo usvajanje sporazuma sa EU, uključujući i Plan rasta i pristup fondovima za Kosovo.

„Svakako da će to pomoći. Ne samo poruka gospođe Kalas, već i bilo kog autoriteta i prijatelja Kosova… Sredstva su već sada zakasnela, jer kašnjenja nisu prouzrokovana samo pitanjem izbora. Ona potiču još iz prethodne godine, i ako se probije i prvi mesec, govorimo o početku dobijanja sredstava tek za narednu godinu. To su vrlo komplikovane i birokratske procedure“, naglašava Hoti.

Hoti kaže da se Kosovo nalazi u dubokoj krizi i poziva da se razmotri formiranje prelazne ili vlade nacionalnog jedinstva. Prema njegovim rečima, samo na taj način se može izaći iz političke krize i ispuniti međunarodne obaveze Kosova, uključujući i okončanje dijaloga sa Srbijom.

„Bez obzira ko bude na čelu te vlade, ona će od prvog trenutka morati da donosi odluke od velike istorijske važnosti. Tu mislim na formiranje Zajednice srpskih opština, epilog dijaloga. Kada je reč o ZSO, uzalud pokušavamo da se krijemo iza jedne ili druge političke partije. Sve partije su dale svoj doprinos, bilo u sporazumu iz 2013. ili 2015. godine, pa i u poslednjem sporazumu koji je Kurti postigao u Ohridu. To pokazuje da su sve političke partije dale svoj pristanak za Zajednicu i izvršavanje svojih obaveza. Sada je trenutak da sve stranke preuzmu svoj deo odgovornosti i izvrše političke i pravne međunarodne obaveze. Da se zemlja učlani u Savet Evrope. Da se jednom zauvek reši dijalog sa Srbijom, a sledeće godine odgovornost se opet prenese na građane“, zaključuje Hoti.