Ibiši: Kosovo nema luksuz za novu političku krizu u vreme globalnih rizika

Ekspert za bezbednost Nuredin Ibiši ocenio je u intervjuu za Ekonomiju onlajn da Kosovo nema komoditet za novu političku krizu i moguće nove izbore u trenutku kada se, prema njegovim rečima, svet suočava sa ratovima i ozbiljnim globalnim bezbednosnim tenzijama.

On je naglasio da institucionalni zastoj, nakon neizbora predsednika i u iščekivanju odluke Ustavnog suda Kosova, stvara opasan vakuum u nadzoru nad sektorom bezbednosti i šteti strateškim pripremama Kosova u osetljivom međunarodnom trenutku.

„Izgleda da je čitav svet, da tako kažem, u stanju pripravnosti, osim onih koji su već uključeni u rat, a postoje i tendencije da se ti ratovi globalizuju, u smislu širenja – i u Ukrajini, ali i u Pojasu Gaze, a sada i u Iranu. Međutim, čini mi se da naše vlasti, kako nivo vladinog liderstva tako i parlamenta, ne vide tu realnost. Politički zastoj izaziva velike probleme u smislu rizika i pretnji koje trenutno postoje, ne samo za države koje su direktno u sukobu. Vidimo, na primer, da se i velike države poput Nemačke i Francuske, ali i baltičke i skandinavske zemlje pripremaju za rat. U tom smislu da građani budu spremni da se brane, kroz sisteme uzbunjivanja, simulacije i slične mehanizme“, rekao je on, prenosi Ekonomija onlajn.

Ibiši je istakao da na Kosovu nedostatak potpunog konstituisanja institucija direktno utiče na nadzor nad sektorom bezbednosti.

„Nesreća je što trenutno nemamo nadzor nad sektorom bezbednosti, jer bez parlamenta nemamo ni funkcionalne bezbednosne odbore - ni za odbrambene snage, odnosno KBS, ni za policiju, ni za KIA. Pored toga postoji i međunarodni aspekt: obavezali smo se u sporazumu, odnosno u nacrtu sporazuma koji je potpisan za mir u Gazi, da predsednica treba da uputi parlamentu odluku o učešću bezbednosnih snaga u drugoj državi, u ovom slučaju u mirovnoj misiji u Gazi. Bez te odluke parlamenta, bezbednosne snage ne mogu da budu upućene. To znači da treba da prođe pripremna faza, da se odobri preliminarni budžet za pripreme – a to se sada ne dešava“, rekao je on.

Dodao je da aktuelna dešavanja utiču i na integracione procese i aspiracije za članstvo u Natou.

„Takođe, pitanja integracija - posebno evropskih - stalno su u toku i imaju uticaj, ali i ova bezbednosna pitanja povezana sa bezbednosnim snagama, osim učešća u misiji za mir u Gazi, odnose se i na druga pitanja, uključujući članstvo u Natou. Iako to možda formalno ne stvara zastoj, neophodno je intenzivno lobiranje za članstvo. Naime, 2028. godine završava se poslednja faza tranzicije KBS-a i očekujemo da, u veoma napetoj bezbednosnoj situaciji, postoji mogućnost da se i ranije, kroz partnerstvo za mir i u nešto kraćoj fazi, približimo prijemu, posebno jer u ovom trenutku rizici i pretnje - naročito iz Srbije - i dalje postoje, uključujući i geostrateške ruske tendencije na Balkanu“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, hibridne pretnje i retorika iz Beograda, kako je istakao, zahtevaju institucionalni odgovor, a ne političko odugovlačenje.

„Takve poruke stalno dolaze i od predsednika Srbije koji je pre dva-tri dana predstavio bezbednosnu strategiju na sajmu dronova, gde su predstavljeni i borbeni dronovi, ponavljajući optužbe i tvrdnje da je Kosovo deo Srbije – što su, naravno, njegove stare aspiracije. Međutim, prioritet je da se na takve pretnje, posebno u okviru hibridnog ratovanja, odgovori institucionalno. Mislim da u ovoj situaciji nemamo luksuz da stojimo po strani i stvaramo vakuum zbog nedostatka institucija koje imaju uticaj na unutrašnju bezbednost, odnosno na nadzor nad sektorom bezbednosti, ali i na pripreme – kao što su državne rezerve, skloništa i druga vitalna pitanja – kao i na međunarodne integracije, posebno u oblasti bezbednosti i učešća KBS-a u mirovnoj misiji u Gazi“, rekao je on.