Ibrahimi: Potrebno osnivanje fonda za vanredne situacije na lokalnom nivou

Izvršni direktor Asocijacije kosovskih opština Sazan Ibrahimi predložio je da centralna i lokalna vlast sarađuju kada se neka područja suočavaju sa poplavama, naglasivši da je rešenje za ovo stvaranje fonda za vanredne situacije na lokalnom nivou, prenosi Ekonomija onlajn.

On je ukazao da postoje slučajevi da u nekim opštinama još uvek nije izvršena nadoknada štete preduzećima ili poljoprivrednicima koji su pogođeni poplavama prethodnih godina.

„Građani mogu da podnesu zahtev za nadoknadu štete koju su prouzrokovale nedavne poplave, zatim opštinske komisije sastavljaju izveštaje o šteti, u domaćinstvima, preduzećima, infrastrukturi, a zatim se ti izveštaji šalju Skupštini opštine, u odgovarajućim opštinama na odobrenje. Nakon što se ovi izveštaji odobre, oni se obrađuju na centralnom nivou, tačnije u Agenciji za vanredne situacije. Ova agencija može da proveri ove izveštaje. Ali to je problem, jer traje dugo. Imamo slučaj da u nekim opštinama još uvek nije izvršena nadoknada preduzećima ili poljoprivrednicima koji su pogođeni poplavama iz prethodnih godina i zbog toga mi kao Asocijacija smatramo da je neophodno stvaranje fonda za vanredne situacije na lokalnom nivou“, rekao je on.

Ibrahimi kaže da je u nekim opštinama sanacija štete na infrastrukturi spora, piše Ekonomija onlajn.

„Vidi se da su prirodne pojave, poplave i požari češći u poređenju sa prethodnim godinama i zbog toga bi intervencija centralnog nivoa u saradnji sa opštinama trebalo da bude koherentnija. Imali smo i poplave prethodnih godina, ali na osnovu informacija koje kao Asocijacija posedujemo od gradonačelnika opština, sanacija te štete na infrastrukturi je bila spora, a i opštine, odnosno gradonačelnici opština sa sopstvenim prihodima su preduzeli neke intervencije kako bi sprečili poplave. Imamo, na primer, opštinu Klina, koja je sa sopstvenim prihodima intervenisala i prema izjavi gradonačelnika, da nije bilo te intervencije, situacija bi se još više pogoršala. Mislimo da nakon što se situacija ublaži, centralni nivo treba da sarađuje sa lokalnim nivoom u pronalaženju tačaka, ukratko, žarišta koja mogu izazvati poplave u budućnosti i da se na tim tačkama brzo izvrši najprikladnija intervencija“, naveo je Ibrahimi.

On je takođe istakao neophodnost intervencije centralne vlasti u Mališevu, gde je brana na reci Miruša bila u lošem stanju.

Gradonačelnik opštine Mališevo je, prema njegovim rečima, zatražio da centralni nivo interveniše što je pre moguće kako se situacija ne bi pogoršala.

„Generalno, problem u vezi sa povraćajem sredstava traje godinama i mi kao Asocijacija smo tražili proteklih godina i ponovo zahtevamo da centralni nivo bude ažurniji u ovom aspektu kako bi se građani, domaćinstva, preduzeća, ali i intervencije u infrastrukturi izvršile što je pre moguće“, rekao je Ibrahimi.

Uprkos tome što nove institucije nisu formirane, Ibrahimi napominje da je pomoć centralnih vlasti ipak neophodna. 

„Očekujemo da će institucije centralnog nivoa biti formirane što je pre moguće, kako bi proces povraćaja sredstava građanima mogao da počne što je pre moguće, jer imamo slučajeve gde su građani pretrpeli vanrednu štetu na svojim domovima, a imamo i vanrednu štetu na preduzećima. Porodičnim preduzećima, ali i u putnoj infrastrukturi. U budućnosti treba da razmišljamo da birokratija koja je predviđena važećim zakonodavstvom u vezi sa povraćajem sredstava može biti skraćena ako je moguće, jer prolazi mnogo vremena dok građani dobiju podršku sa centralnog nivoa u vezi sa sredstvima koja im zakonski pripadaju na osnovu šteta nastalih prirodnim pojavama. Verujemo da će centralni nivo delovati veoma brzo u bliskoj budućnosti, kako se u budućnosti ne bismo našli u ovim situacijama“, kaže on.