Stručnjaci: Teško do izmene načina izbora predsednika, iako bi direktan izbor bio dobar za demokratiju

Prošlo je oko četiri meseca od diskusije predsednice Vjose Osmani sa predstavnicima stranaka o eventualnoj promeni načina izbora predsednika Kosova. Kabinet predsednice potvrđuje njen stav o toj mogućnosti, ali bez konkretnih koraka. Poznavaoci prilika smatraju da bi izmena načina izbora predsednika - direktno na izborima umesto u parlamentu, bila teška, ali bi svakako predstavljala „obogaćivanje demokratije“, piše Koha.

Ukoliko se predsednik ne izabere u ustavnom roku, Kosovo će opet na prevremene izbore.

Prošle godine, Osmani je izjavila da je rešenje za izbegavanje vanrednih izbora - glasanje o predsedniku na izborima na kojima će građani odlučivati.

Da ostaje pri tom stavu, potvrdio je njen savetnik za medije Bekim Kupina. 

„Predsednica Osmani je najveći pristalica procesa direktnog izbora, kako bi narod odlučivao“, rekao je Kupina, prenosi Koha.

Neposredan izbor predsednika, analitičari vide kao obogaćivanje demokratije, ali teško ostvarivo. Jedan od razloga je nedostatak podrške srpske zajednice za neophodne ustavne promene.

Istraživač Demokratskog instituta Kosova Eugen Cakoli kaže da bez političke podrške kandidati ne mogu da obezbede potrebne glasove.

„Verujem da direktan izbor predsednika a priori odgovara strankama koje su u trendu rasta ili imaju veliku podršku građana i da uzmemo kao primer, u trenutnom slučaju, ako bi predsednik bio izabran direktno, onda normalno pobedničkoj stranci sa najvećim brojem poslanika ne bi bilo potrebno mnogo kompromisa sa drugim strankama da bi postigla neophodan politički dogovor“, rekao je Cakoli.

Promena glasanja, smatra analitičar Afrim Kasoli, ne bi uticala na političku klimu da predsednik bude odvojen od političkih stranaka.

„Smatram da je nemoguće da kandidat pobedi na izborima ako nije povezan sa jednim od glavnih političkih subjekata. Imamo zemlje u regionu, kao što je Severna Makedonija, gde predsednika bira direktno narod, ali niko nije bez podrške nekon parlamentarnog subjekta“, rekao je Kasoli.

Stručnjak za politička dešavanja Artan Muhadžiri smatra da stranke nisu spremne za takvu promenu.

„Ne verujem da su političke stranke spremne da delegiraju svoju moć građanima, jer im to odgovara. Omogućava im da prave druge proračune, posebno u vezi sa vladom ili položajem predsednika parlamenta. U principu, ovo bi bilo mnogo pravednije, mnogo prikladnije, ali ne verujem da je kosovska politička klasa na tom nivou političke emancipacije da ovo prihvati i sprovede“, izjavio je Muhadžiri.

Prema Ustavu, izbor predsednika mora se održati najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika.

Osmani je izabrana za predsednicu 4. aprila 2021. godine, a stupila je na dužnost dan kasnije.