Istraživanje: Građani Srbije se ne odriču Kosova, ali su za dijalog

Mišljenje građana Srbije o kosovskom sporu karakterišu suprotstavljeni stavovi - podržavaju dijalog Beograda i Prištine, a ne vide mogućnost suživota Srba i Albanaca, podržavaju sporazume iz Brisela i Vašingtona, ali ne vide korist od njih, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).

Iako većina građana Srbije veruje vlastima i podržava rešavanje kosovskog spora, polovina ne zna šta je cilj pregovora Beograda sa Prištinom, pokazali su rezultati istraživanja.

Istraživanje je pokazalo i da polovina građana Srbije podržava dijalog Beograda i Prištine, iako više od 90 odsto ljudi ne oseća nikakvu korist od njega i skoro tri četvrtine njih smatra da nije ništa promenio.

Dakle, kako se navodi, građani veruju u potencijal dijaloga za rešavanje problema, ali misle da je on protraćen na bavljenje sporednim stvarima od čega nemaju korist.

Svega jedna petina građana misli da je krajnji cilj vlasti očuvanje teritorije Srbije (u skladu sa Rezolucijom 1244) dok polovina smatra da bi to bio i idealni ishod pregovora, pokazalo je istraživanje.

Međutim, dodaje se, većinski negativni stavovi prema kosovskim Albancima, zatim sumnje u pozitivan ishod pregovora i mogućnost trajnog mira između Srba i Albanaca na Balkanu, ukazuju na postojanje kognitivne disonance.

Istraživanje je pokazalo da se građani ne odriču Kosova, dok u isto vreme žele pomirenje i normalne odnose ali ne misle da ovakvi pregovori vode tome. Otuda i skeptičnost u vezi sa ishodima dijaloga, budući da polovina misli da sporazum nikada neće biti postignut, a tek četvrtina veruje da će to biti u sledećih tri do pet godina.

Čak dve trećine građana smatra da u skorijoj budućnosti neće doći do normalizacije odnosa bez obzira na ishod dijaloga, dok ostatak vidi sporazum kao preduslov za to. Otuda 70 odsto smatra da neće biti mira između Srba i Albanaca na Balkanu u bliskoj budućnosti, pokazali su rezultati istraživanja.

Čak tri četvrtine građana, navodi se, ne bi prihvatilo da kosovski Albanci budu javni zvaničnici u Srbiji ili da budu u braku sa nekim od članova njihove porodice, a dve trećine odbija da im budu nadređeni na poslu. Donekle ohrabruje da bi dve trećine građana prihvatilo kosovske Albance kao stanovnike iste države i kao komšije.

Podaci iz istraživanja ukazuju na moć vlasti da utiče na stavove građana i oblikuje javno mnjenje budući da se većina građana (64 odsto) informiše o odnosnima Kosova i Srbija preko televizije i to javnog servisa.

Vlast očigledno ima "alate" da utiče na građane da joj bezuslovno veruju, ali ih ne koristi da normalizuje odnose između dve zajednice i dva naroda, već, sudeći po nalazima istraživanja, podstiče stvaranje podela, navodi se u istraživanju.