Ivanov: Situacija na Kosovu ide od lošeg ka gorem, EU da natera strane da primene dogovoreno

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov kaže za Kosovo onlajn da pred za sutra zakazanu rundu dijaloga Beograda i Prištine na nivou glavnih pregovarača nema razloga za optimizam da će ona biti bolja od prethodnih i da će doneti bilo kakvu pozitivnu promenu na terenu.

"Nijedna ranija runda pregovora u poslednjih nekoliko meseci, čak sad možemo reći i godina, nije donela nikakvu promenu na bolje. Čak suprotno tome, mnoge runde pregovora su bile propraćene dosta većom eskalacijom. Neki žele da kažu da su briselski i ohridski sporazum, koji su relativno skoro verbalno prihvaćeni, bili veliki pomak unapred i možda u teoriji jesu, ali u praksi je malo toga implementirano, a situacija na Kosovu u poslednjih nekoliko meseci ide od lošeg ka sve gorem", kaže Ivanov.

Priština je, podseća, povukla nekoliko jednostranih poteza ili pripretila da će te poteze povući, međunarodna zajednica to jeste osudila, ali je upitno da li je zaista sprečila i da li će ih u budućnosti sprečiti. 

"Dokle god Evropska unija, kao glavni medijator u ovim pregovorima i kao neko kome je povereno da vodi pregovore o normalizaciji, ne pronađe način da natera strane da implementiraju u praksi ono što su prihvatile, bilo usmeno, bilo pismeno, nećemo videti apsolutno nikakav pomak. U situaciji u kojoj se oni nešto dogovore, a ne postoji apsolutno nikakva suštinska sankcija kada se ono što je dogovoreno ne implementira, ništa se neće menjati. Ključ uspešnosti ovih pregovora je da EU nađe način da natera i Beograd i Prištinu da implementiraju ono što su još pre više od deset godina dogovorili u Briselu, a potom i sve ostalo što je u međuvremenu bilo dogovoreno", navodi Ivanov. 

Na pitanje koji bi to način mogao da bude, naša sagovornica kaže da bi dobar korak unapred bile sankcije koje bi se zaista "osetile na koži onih koji su glavni u procesima pregovora".  

"Protiv Kosova jesu usvojene određene mere, ali s obzirom na ponašanje vlade Aljbina Kurtija nakon što su te mere uvedene mislim da je i više nego očigledno da one nisu bile dovoljne da privole vladu Aljbina Kurtija da on prekine sa jednostranim potezima sa jedne strane, ali i sa druge strane da ispuni ugovorne obaveze koje su prihvaćene pre više od deceniju. Ovde konkretno mislim na osnivanje Zajednice srpskih opština. Dokle god se takve mere ne uvedu protiv i jedne i druge strane u situacijama kada one ne ispunjavaju ono što su rekle da će ispuniti mislim da ćemo videti jako malo promena na terenu. To je veliki problem jer unižava kredibilitet koji EU ima, ali mnogo bitnije od toga je što se to jako loše odražava na ljude koji žive na Kosovu kog god etniciteta oni bili", zaključuje Ivanov.