Jakaj: Istekom mandata v.d. predsednika nema ko da raspiše izbore na Kosovu

Naim Jakaj iz Kosovskog instituta za pravo upozorio je da bi Kosovo nakon isteka šestomesečnog mandata vršioca dužnosti predsednika Aljbuljene Hadžiju moglo ostati bez osobe ovlašćene da obavlja predsedničke dužnosti, što otvara pitanje ko bi raspisao vanredne izbore ukoliko novi predsednik ne bude izabran.

Prema tumačenjima nekoliko organizacija civilnog društva na Kosovu, šestomesečno ograničenje dužnosti uloge predsednika utvrđeno članom 90 je apsolutno. Prema tom tumačenju, Hadžiju ne može nastaviti da obavlja predsedničke dužnosti samo zato što novi predsednik još nije izabran.

Jakaj za Radio Slobodna Evropa upozorio da to stvara rizik od ustavnog haosa, jer određene važne državne dužnosti možda neće biti ispunjene u odsustvu predsednika.

„Predsednik je i vrhovni komandant Kosovskih bezbednosnih snaga. Ako zemlja ostane bez predsednika i bez vršioca dužnosti predsednika sa važećim mandatom, neće biti nikoga ko bi obavljao tu funkciju”, kaže Jakaj.

Jakaj dodaje da je uloga vršioca dužnosti predsednika zamišljena kao privremeno rešenje, tokom kojeg je trebalo da političke stranke postignu dogovor o izboru predsednika.

 „Nažalost, do sada je fokus bio više na tome kojoj stranci pripada ta funkcija, nego na samom procesu i kriterijumima koje predsednik mora da ispuni”, ocenjuje on i ukazuje da ustavni vakuum stvara hitan praktičan problem - ako Skupština ne uspe da izabere novog predsednika do ponoći, ko bi sprovodio ostala ovlašćenja koja Ustav poverava predsedniku i ko bi raspisao vanredne izbore.

U analizi objavljenoj 2. oktobra, Kosovski demokratski institut (KDI) je, razmatrajući obavljanje predsedničke funkcije nakon isteka šestomesečnog roka, ocenio da Ustav jasno ne definiše ko sprovodi predsednička ovlašćenja nakon isteka tog mandata.

Predsednik ili vršilac dužnosti predsednika, nadležan je za raspisivanje izbora za skupštinu i, nakon izbora, za sazivanje prve sednice novog saziva skupštine. Stoga, ukoliko predsednik ne bude izabran do 6. oktobra, pitanje nije samo kada će se održati naredni izbori, već i ko će imati ovlašćenje da ih raspiše.

Prema Jakajevim rečima, s obzirom na to da brzi dogovor političkih stranaka deluje malo verovatno, skupština je možda trebalo da pristupi glasanju o predsedniku u ponedeljak, čak i ako bi glasanje bilo neuspešno.

„U tom slučaju, vršilac dužnosti bi mogao da pozove političke stranke i odredi datum novih izbora. Nakon izbora, nova skupština bi se sastala u ustavnom roku i izabrala predsednika. Potom bi predsednik odredio mandatara za sastav vlade. To bi bila hitna opcija za izlazak zemlje iz ćorsokaka”, kaže Jakaj.