Jakaj: Nepotrebno obraćanje Osmani Ustavnom sudu povodom imenovanja članova CIK-a

Pokret Samoopredeljenje poslao je CIK-u imena tri kandidata, dok je Demokratska partija Kosova poslala dva, a ostale parlamentarne partije po jednog.

Jakaj navodi da praksa uspostavljena još 2021. godine jasno određuje da od šest članova iz albanske zajednice u CIK-u, dva pripadaju Pokretu Samoopredeljenje, dva Demokratskoj partiji Kosova, jedan Demokratskom savezu Kosova i jedan Alijansi za budućnost Kosova.

„Nije bilo potrebno da se ovakvo pitanje šalje Ustavnom sudu, jer je sud već razmatrao sličan slučaj u vreme predsednika Tačija. Ustavne odredbe su jasne, posebno kada je reč o članovima Centralne izborne komisije. Predsednica je trebalo da ih poštuje i dosledno primeni. Situacija je jasna: CIK ima 11 članova. Jedan dolazi iz Vrhovnog suda, dok šest dolazi iz najvećih parlamentarnih grupa: Samoopredeljenje, DPK, DSK i ABK. Formula je jasna: dva iz Samoopredeljenja, dva iz DPK, jedan iz DSK i jedan iz ABK“, naglašava on.

Jakaj smatra da upućivanje pitanja Ustavnom sudu može biti politički manevar koji će izazvati kašnjenja i posledice u funkcionisanju CIK-a.

Situacija se može dodatno zakomplikovati ukoliko se pitanje ne reši do 4. aprila, kada Vjosi Osmani ističe mandat. U tom slučaju, vršilac dužnosti predsednika bila bi predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju, koja je takođe deo Pokreta Samoopredeljenje, i suočila bi se sa istim izazovom.

Prema rečima Jakaja, pokušaj imenovanja trećeg člana iz Samoopredeljenja predstavljao bi kršenje i ponovo bi završio pred Ustavnim sudom.

„U ovom kontekstu moguće je da je sve urađeno iz političkih razloga i kalkulacija, najpre od strane Pokreta Samoopredeljenje, a zatim i od strane gospođe Osmani. Ukoliko bi gospođa Hadžiju, kao vršilac dužnosti, imenovala još jednog člana iz Samoopredeljenja, to bi bilo kršenje i takav dekret bi ponovo završio pred Ustavnim sudom. Sud bi verovatno brzo reagovao, jer bi Samoopredeljenje imalo prednost u odlučivanju u CIK-u, što ne bi bilo proporcionalno izbornim rezultatima“, dodaje Jakaj.

Iz kabineta predsednice objasnili su razloge obraćanja Ustavnom sudu.

„Predsednica Osmani obratila se Ustavnom sudu po ovom pitanju. Nakon što dobije odgovor, nastaviće se sa imenovanjima. U trenutnim okolnostima stiglo je više predloga parlamentarnih grupa nego što Ustav predviđa, te je potrebno da sud razjasni situaciju pre daljih koraka“, navodi se u odgovoru.

U međuvremenu, Demokratska partija Kosova izrazila je zabrinutost zbog neimenovanja svog drugog člana u Centralnoj izbornoj komisiji. Ova partija smatra da odluka predsednice predstavlja ugrožavanje ustavnosti, demokratije i izbora na Kosovu.

„Odluka gospođe Osmani da ne imenuje drugog člana DPK u Centralnoj izbornoj komisiji predstavlja ugrožavanje ustavnosti, demokratije i izbora u Republici Kosovo. Na kraju svog mandata, umesto da ostavi pozitivan trag, odlučila je da ne poštuje Ustav niti raniju institucionalnu praksu. Uz to, u dopisu od 9. marta zatražila je od Bedrija Hamze da predloži više kandidata, a ne samo jednog“, rekao je sekretar za članstvo i finansije Demokratske partije Kosova Betim Đoši.