Janjić: Grenel "element nade" da se problem Beograda i Prištine reši dijalogom

Uspešnom akcijom i marketinškom propagandom specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel stvara "element nade" da se problem Beograda i Prištine može rešiti dijalogom, izjavio je direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, prenosi Radio Kontakt Plus.

Janjić je u serijalu razgovora "Kvaka 23" istakao da "posle odumiranja dijaloga, što je proizvelo njegovu kliničku smrt", sada je vidan napor EU i SAD da se "pacijent oživi".

Grenelovo upozorenje premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju u vezi sa taksama, on je uporedio sa košarkaškom utakmicom u kojoj je posao igrača da igraju i poštuju pravila, a "arbitra da sudi".

Prema njegovim rečima, Grenel je istovremeno "upozorio i drugu stranu da neće biti malih sitnih podmetačina" i da će se "problem 50 sertifikata rešavati sa njim", a ako je dogovor da se takse ukinu, onda "imaju biti ukinute".

Pošto su reakcije EU na nameru Kurtija da taksu ukida fazno i uslovno, potpuno drugačije od jasnog Grenelovog stava, Janjić je istakao "da se neko u PR odeljenju u Briselu tek probudio i dao tehničku izjavu dok ne vidi šta misle glavni politički igrači".

Podsetio je, međutim, da tu nema spora, jer su zemlje Kvinte  odavno za ukidanje takse  i naglasio da će Grenel voditi proces uslovno tehničkih rešenja, a više pragmatičnih.

"EU će voditi politička pitanja, uz prisustvo SAD, koje će da uteruju ritam", predvideo je Janjić i podsetio da Brisel i Vašington imaju usaglašenu platformu.

Kako je predočio, reč je o punoj normalizaciji odnosa i stavu da nema promena granica, što je okvir pregovora, "a Grenel neće dozvoliti da se oni razvuku".

Prema Janjićevim rečima, "Grenel jako dobro zna da će Srbija, zbog izbora, brzo ući u status tehničke vlade i ne želi da igrama sa Kurtijem da alibi Vladi Srbije da ne promeni neke svoje uredbe".

Kako je precizirao, Grenel ne želi da Kurti, urušavajući njegov autoritet i autoritet Kvinte, stvori prostor da Beograd produži "igre oko taksi".

Janjić je primetio i da Kurti ima "isti problem kao Vučić, jer neće valjati koje god rešenje da prihvati".

To se, prema njegovom objašnjenju, vidi upravo po reakcijama na najavu da će fazno da ukine takse, zbog kojih je "optužen da služi Srbiji i Rusiji i da je izdajnik".

Vučićevu poruku da će Srbiji biti ponuđeno nešto što će teško moći da odbije, a neće smeti da prihvati, Janjić je protumačio rečima "može da bidne, ne mora da znaći".

Polazeći od pretpostavke da "predsednik države zna mnogo više od njega", rekao je da mu je "ono što čita i sluša dovoljno da zaključi da neće biti ponuđen nikakav plan Ahtisari plus, plus, već sveobuhvatni sporazum o normalizaciji".

U tom sporazumu, prema mišljenju Janjića, "neće biti razgraničenja, jer je to još 2004. rekla Kontakt grupa, gde je i Rusija, i neće biti konačnog punog priznanja od Srbije".

"Ali, to ali sreću kvari", istakao je Janjić, "biće rešenje koje je priznaje da postoji Republika Kosovo".

Kako je precizirao, "to neće biti sporazum Beograda i Prištine, već Republike Srbije i Republike Kosovo i to je nastavak priče za koju se Vučić sprema".

Janjić je upitan zašto Vučić ubacuje temu Ahtisarijevog plana, ako to nije na dnevnom redu, odgovorio da je "Ahtisari delimično ugrađen u Ustav Kosova".

Jedan deo tog plana je posvećen Zajednici srpskih opština, ali je, prema stavu Janjića, najvažniji deo Apendiks 5, koji se odnosi na zaštitu kulturnih i verskih dobara i ti se delovi "ne mogu odbaciti".

Upitan da li će pregovori Beograda i Prištine biti nazvani pregovorima Srbije i Kosova, on je prevideo da bi "ta retorika mogla da se pojavi već u Parizu, na samitu o Kosovu koji je Makron spreman da organizuje, ali da će se ona pojaviti kada bude usaglašen tekst sporazuma".

Prema rečima Janjića, taj sporazum i ne mora Vučić da potpiše, već to može da potpiše i onaj ko tada bude bio predsednik.

Ako se sporazum potpiše do 31.decembra 2023.godine, to znači da predstoje još dve godine da se primeni, što je krajnji rok, ukoliko Srbija želi 2025. u EU, obrazložio je Janjić.

Janjić  je ocenio i da će se sve dešavati u "nekoliko koraka" i da bi prvi korak mogao biti po modelu dve Nemačke, gde se pominje Republika Kosovo, što je, po njemu, već činjenica priznanja, ali bez razmene ambasadora.

Istakao je da razmene teritorija neće biti, što ne znači da neće biti demarkacije granica "u rasponu od desetak hiljada hektara".