Jovanović: Priština nastoji da SPC prikaže kao terorističku organizaciju kako bi joj preotela zemlju

Pokušavajući da Srpsku pravoslavnu crkvu proglasi terorističkom organizacijom, Priština nastoji da sprovede akciju koja za cilj ima prisvajanje manastirske imovine i izazivanje okršaja sa Srbijom i srpskim narodom na Kosovu, ocenjuje za Kosovo onlajn istoričar Luka Jovanović.

Eparhija raško-prizrenska saopštila je da sa velikom zabrinutošću prati neodgovorne i lažne izjave pojedinih javnih ličnosti u kosovskom albanskom društvu koji navode da je SPC bila glavni organizator nasilja nad Albancima i da se u crkvama skriva oružje.

Jovanović konstatuje da se od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, pored pritisaka na srpski narod, vodi i jedna agresivna kampanja protiv SPC na Kosovu, odnosno protiv Eparhije raško-prizrenske.

„Priština je pokušala na mnoge načine da ospori postojanje SPC na KiM, da oduzme njene kulturne spomenike, odnosno verske objekte, tako da celu akciju koja se vodi protiv Srba na KiM paralelno prati i akcija protiv SPC“, kaže istoričar.

Navodi da je svoje namere Priština jasno pokazala u par navrata, ali da je međunarodna zajednica sprečila da ih sprovede u delo.

Podseća i da su se u mnogim seoskim crkvama pojavili „kvazi sveštenici“, Albanci iz Albanije, koji nastoje da prikažu da na Kosovu postoji i albanska pravoslavna zajednica koja ne priznaje SPC i da kao takva zahteva svoju posebnost.

Budući da nemaju svoje verske objekte, ocenjuje Jovanović, namera im je da ih preotmu od SPC.

„Jedini način da se SPC ukloni sa KiM je upravo taj da se ona prikaže kao teroristička organizacija, kao organizacija koja vodi ka pobuni i neposlušnosti prema centralnim vlastima u Prištini, ali i prema međunarodnom faktoru. Tako da je to još jedna šira kampanja u kojoj se ceo srpski narod i srpski politički lideri na Kosovu pokušavaju prikazati kao izvesne terorističke vođe, a crkva kao element, odnosno mehanizam koji služi u finansiranju takvih ekstremističkih poduhvata“, navodi naš sagovornik.

Dodaje da Priština SPC nastoji da prikaže kao ratobornu i terorističku kako bi prisvojila manastirsku i crkvenu zemlju, što dokazuje i pitanje imovine manastira Visoki Dečani.

„Visokim Dečanima je vraćeno svega 20 hektara, iako manastir ima pravo na povraćaj više stotina hektara zemlje, kako u samoj manastirskoj okolini, tako i na celom prostoru Kosova“, podseća on.

Upozorava da se ne sme zaboraviti da manastir Visoki Dečani nije jedini srpski manastir koji je imao ogromna imanja do 1945-1946. i da postoji još niz crkava i manastira kojima u procesu restitucije treba da se povrate značajne površine zemljišta na Kosovu.

„Za samo 20 hektara mi smo videli da se vodila jedna agresivna kampanja protiv Visokih Dečana, a možemo zamisliti kakva bi se ekstremna kampanja vodila kada bi se pokrenulo pitanje svake manastirske šume, oranice i kuće. Ne smemo zaboraviti da je veliki broj Srba kako nekada, tako i sada, svoja imanja ostavljao i zaveštavao SPC i da je ogroman deo toga oduzet 1945. godine, a da nakon toga ni 1999. ni 2004. ni 2008. godine, do dana današnjeg, nije vraćen manastirima. Mislim da je tu po sredi jedna značajno šira priča koja ima više elemenata u toj akciji koja se tiče i manastirskog bogatstva, odnosno zemlje, i samog okršaja sa državom Srbijom, ali i sa svim pripadnicima srpskog naroda na KiM“, smatra Jovanović.

Naglašava da jedini zaštitnik SPC, odnosno srpskog naroda na Kosovu može biti međunarodna zajednica, koja se i po međunarodnim sporazumima na tako nešto više puta obavezala.

Prema njegovim rečima, međunarodni predstavnici, naročito predstavnici Kfora, imaju aktivne kontakte kako sa igumanima mnogih manastira, tako i sa prizrenskim mitropolitom Teodosijem.

„To je nešto što uliva nadu. Uvek volim da naglasim pozitivnu ulogu italijanskog kontingenta Kfora koji je često stajao u odbranu srpskih svetinja, konkretno manastira Visoki Dečani, a koji je po svim izveštajima međunarodnih organizacija i dalje ugrožen“, istakao je istoričar.

Pojašnjava da Kfor ne može da reaguje preventivno, već, kao i što se očekuje od jedne vojne sile, može reagovati tek onda kada izvesni objekat dođe u neposrednu opasnost. 

„Nažalost, svedoci smo da sve vodi ka tome i smatram da međunarodna zajednica mora biti spremna da u svakom trenutku deluje i zaštiti kako objekte SPC, tako i njene sveštenike, monahe, monahinje i sve druge pripadnike Mitropolije raško-prizrenske“, poručio je Jovanović.