Kabašić: Na Kosovu korišćene mnogo teže kvalifikacije OVK od reči Popovića, pa niko nije odgovarao

Nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić izjavio je da u javnom životu na Kosovu u prethodnih nekoliko godina Pokret Samoopredeljenje nije bio blagonaklon prema OVK, njenim tekovinama i liderima i da su se više puta koristile mnogo teže kvalifikacije i reči od onih koje je upotrebio Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije koji je uhapšen u petak zbog iznetih stavova o OVK, ali da za to nikad niko nije odgovarao.

„Nakon određivanja pritvora Igoru Popoviću, smatram da smo došli u situaciju u kojoj je Priština dodatno eskalirala situaciju po pitanju instrumentalizacije policije, Specijalnog tužilaštva i Specijalnog suda i sužavanja prostora za slobodu mišljenja i slobodu njegovog javnog iznošenja kada su u pitanju Srbi i ostali nealbanci na teritoriji Kosova i Metohije. Smatram da ćemo u budućnosti morati i te kako da budemo oprezni jer se svako može naći na udaru člana 147, stav 1, kosovskog zakona koji govori o izazivanju ili podsticanju na mržnju i razdor po pitanju nacionalne, rasne, verske i druge različitosti“, rekao je Kabašić za Kosovo onlajn.

On ukazuje na još jednu dimenziju ovog slučaja, a to je da je pritvaranje Popovića, koji je pomoćnik direktora Kancelarije Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, internacionalizovalo problem u kojem Srbi sa KiM žive već nekoliko godina, a koji je intenziviran poslednjih dve, tri godine od kada je Samoopredeljenje došlo na vlast, a Dželjalj Svečlja postao ministar za policiju.

„Od tog trenutka imamo situaciju da je jedan politički program koji je imalo Samoopredeljenje kad su u pitanju Srbi postao institucionalni pritisak koji institucionalno sužava prostor na kom oni žive i da je doveo do kreiranja takvih okolnosti i uslova da će oni doneti odluku da odu sa Kosova. Imamo situaciju da se kroz odluke Specijalnog suda i presude pravi politički standard i politički okvir unutar koga Srbi mogu da žive i da se organizaju, što je paradoksalna situacija. Sve više nošenje nacionalnih simbola, zastava, isticanje nacionalnih heroja ili ličnosti iz dalje ili bliže istorije Srba na KiM postaju inkriminisani i dolaze pod udar pomenutog člana zakona Kosova“, upozorava Kabašić.

Imajući u vidu da je pre dve godine bivši predsednik Privremenog organa opštine Zvečan i bivši ministar u kosovskoj vladi Ivan Todosijević oslobođen za isto delo koje se sada na teret stavlja Popoviću, naš sagovornik kaže da je Vrhovni suda Kosova u slučaju Todosijevića zauzeo dobar, jasan, precizan i argumentovan stav i da su u toj odluci dati pravci i instrukcije nižestepenim sudovima osnovnim sudovima, Apelacionom sudu, a u jednom momentu i kritika Specijalnom tužilaštvu što na jedan veoma restriktivan način tumači konkretnu normu.

„Oni su rekli da će ubuduće morati da se napravi razlika između slobode na javno izražavanje svog mišljenja i onoga šta se smatra inkriminacijom tog mišljenja, odnosno onoga šta se smatra izazivanjem ili raspirivanjem nacionalne mržnje. Oni se pozivaju na nekoliko odluka Evropskog suda za ljudska prava i jasno definišu da činjenice moraju da se dokazuju, a da izraženost mišljenja ne mora da se dokazuje jer ono može biti i tačno i netačno, može biti pogrešno, može biti zasnovano na znanju ili nečijem neznanju, odnosno da se na Kosovu mora se garantovati sloboda mišljenja, što je predveđeno članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i građanskim slobodama, a koja je direktno inkorporirana i u Ustav Kosova, preko člana 22. Ustava Kosova, a koja i ima primat nad svim ostalim zakonima“, navodi Kabašić.

Svaki građanin, bilo gde u svetu, pa i na Kosovu, kako dodaje bez obzira da li je Srbin, Albanac ili pripadnik neke druge nacionalnosti, ima pravo na slobodu mišljenja i na slobodu javnog izražavanja tog mišljenja, jer je to garantovno međunarodnim konvencijama, međunarodni standard i garantovano i Ustavom Kosova.

„Samim tim Srbi imaju pravo da izražavaju svoje mišljenje. Normalno, postoji granica da se zaista ne ode u neku drugu stranu. Provokativan govor, zapaljiv govor, korišćenje teških reči takođe spada u javno mišljenje, ali govor kojim bi se zaista raspirivala mržnja je nešto sasvim drugo. Smatram da kao i u slučaju Todosijevića i sada kod Igora Popovića nema krivičnog dela. Namera Prištine je očigledna, jer se kroz presude zabranjuje reč Metohija, pa se inkriminiše pitanje Račka preko slučaja Todosijevića, a sada Igor Popović odgovara zbog pominjanja događaja za koji je oružana formacija OVK odgovorna i što je i predmet optužnice pred Haškim tribunalom gde se sudi najvišim rukovodiocima OVK gde je događaj iz Orahovca deo te optužnice, zato im se i sudi“, ističe on.

Srbi, podvlači, imaju pravo i treba da javno izražavaju svoje mišljenje o različitim društvenim temama jer to može da bude i politički stav i niko nema pravo da ih zbog toga poziva na krivičnu odgovornost.

Kabašić objašnjava da je član 147 stav 1 zakona, koji govori o izazivanju ili podsticanju na međunacionalnu mržnju ili razdor, kompleksan i da predviđa dve radnje izvršenja - izazivanje verske, rasne i nacionalne mržnje, i drugu - raspirivanje verske, rasne i nacionalne mržnje.

„I to mora da bude javno. Član kaže ‘ko javno izaziva ili raspiruje’, znači to mora da bude iznešeno u javnosti. I poslednji element koji mora da bude ispunjen je da dovede do značajnog remećenja javnog reda i mira. U konkretnom slučaju, to bi trebalo da znači da je nakon te izjave Igora Popovića ili u prethodnim situacijama kada su u pitaju neki drugi Srbi, došlo do takve povrede javnog reda da je došlo do demonstracija, protesta, velikih blokada, nemira ili slično. Svi ovi uslovi kumulativno moraju da budu ispunjeni, što kaže i Vrhovni sud u svojoj presudi. Znači javno iznešena izjava koja podstiče ili izaziva nacionalnu mržnju i da kao posledicu toga ima povredu javnog reda i mira. U konkretnom slučaju toga nije bilo. Kako sam čuo od advokata, Tužilaštvo kaže da je izjava Popovića znatno poremetila međunacionalne odnose Srba i Albanaca. Međutim, nigde nismo videli da se to desilo. Nije prošlo dva sata od njegove izjave do momenta kada je lišen slobode. To niko nije ni znao dok Svečlja nije izašao u javnost, samim tim vidi se u kakvom pravnom sistemu živimo i da Srbi ne mogu da očekuju da će imati pravično sluđenje kada ministar policije diktira istragu, diktira pravac u kome će ići ili uopšte sudski postupak“, zaključuje Kabašić.