Kako da građani bolje razumeju dijalog Beograda i Prištine

Publikacija Perspektive sporazuma o tehničkom dijalogu između Beograda i Prištine, koja je danas predstavljena, ima za cilj da građanima približi dijalog koji je i dalje vrlo potreban, ocenila je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

Prema njenim rečima publikacija bi trebalo da građanima pomogne da razumeju šta je ono što im može promeniti život, a vezano je za sporazum.

Ona je navela da se tu pre svega misli na aktivnosti koje omogućavaju regionalnu saradnju, ali i na energetski sektor.

Liht je podsetila da publikacija sadrži tekstove koji su objavljeni u medijima, a koje su pisali i stručnjaci i građani i koji pokazuju koliko je bilo teško pre sporazuma.

Prema njenom izboru, najupečatljivi tekst je tekst pripadnika romske zajednice koji je upućen građanima Mitrovice.

U tekstu se navodi kako je pre sporazuma bilo teško doći do najosnovnijih dokumenata, navela je Liht i dodala da publikacija pomaže građanima u svakodnevnom životu da razumeju pojedine termine.

Prema rečima direktora Beogradskog fonda Marka Savkovića publikacija sadrži sporazume u oblasti upravljanja prelazima, telekomunikacija, energetike, slobode kretanja, integracije policije, pravosuđa, sigurnog transporta opasnh materija.

On smatra da se time šalje poruka građanima da je važno da proces bude transparentan i da se zna šta je dogovoreno te da se postignuti rezultati interpretiraju na isti način.

Prikazano je, kaže on, i šta je bilo pozitivno u dijalogu a kada se strane nisu slagale.

Predstavnica Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice Jovana Radosavljević govorila je o tome u kojoj se meri život promenio za građane nakon pokretanja briselskog dijaloga.

"Situacija je danas drastično drugačija nego pre 2011. godine, kada nije bilo moguće zamisliti da se putuje po Kosovu, posebno sopstvenim automobilom, unapređen je suživot, Srbi su postali deo prištinskih institucija, izbori se odžavaju po kosovskom sistemu", rekla je Radosavljević.

Prema njenim rečima na jugu ipak postoji velika etnička distanca, zbog realnih razloga, ali o zbog stereotipa.

Urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer u prilog tome koliko su se stvari promenile podsetio je na velike kontroverze koje su pre desetak godina izazivali slučajni susreti čelnika Srbije i Kosova i koliko se o tome danima pisalo.