Kalas: Proširenje u interesu EU, očekujemo rezultate u narednih pet godina

U Evropskom parlamentu u Briselu danas je nastavljeno saslušanje kandidata za komesare kako bi se procenilo da li su kvalifikovani da budu članovi nove Evropske komisije i obavljaju dodeljene dužnosti. Među njima je i kandidatkinja za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednicu Komisije Kaja Kalas, koja je poručila da je proširenje u interesu EU.

"Proširenje je zajednička strategija koja je u interesu Evropske unije. Ono čini našu Uniju jačom. Čini nove članove evropske porodice stabilnijim i sigurnijim. Čini da svi prosperiramo. U narednih pet godina, u oblasti proširenja potrebni su nam jasni rezultati. Radiću ruku pod ruku sa Komesarijatom za proširenje kako bismo postigli taj cilj", poručila je Kalas na saslušanju.

Takođe se dotakla i pitanja dijaloga Beograda i Prištine.

„Zapadni Balkan je veoma važan region, veoma blizu našeg susedstva. Imamo dva puta. Jedan je put ekspanzije – potrebna nam je uspešna priča – a drugi put je, naravno, dijalog Beograda i Prištine gde su svi prethodnici uložili mnogo vremena da unesu stabilnost u region“, izjavila je Kalas.

Dodala je da će sarađivati i sa Komesarijatom za Mediteran kako bi postigli uspeh u tom regionu.

"Radeći zajedno sa našim partnerima duž Mediterana gradeći savezničko partnerstvo puno razumevanja i poštovanja, ojačaćemo stabilnost regiona i ekonomsku integraciju", naglasila je Kalas. 

Naglasila je da je sloboda kretanja unutar EU jedno od njenih najdragocenijih dobara.

"Moramo da zaštitimo naše spoljne granice da bi to funkcionisalo. Ne možemo biti i spolja i iznutra bez granica", rekla je Kalas.

Dodala je da će sarađivati sa komesarkom za migracije na izgradnji "sveobuhvatnih, prilagođenih, obostrano korisnih partnerstava".

Kalas je rekla da postoje dva hitna prioriteta koja su jako blizu EU, a to su rat Rusije protiv Ukrajine i aktuelni sukob na Bliskom istoku i naglasila da je bezbednost Ukrajine prioritet za EU i da, s obzirom na tešku situaciju na boljnom polju, EU mora da radi svaki dan na onoliko "vojne, finansijske i humanitarne pomoći koliko je potrebno".

Kada je reč o Bliskom istoku, istakla je da je potreban hitan prekid vatre i bezuslovno oslobađanje svih talaca. poziv svim partnerima na krajnju uzdržanost, fokus na humanitarnoj podršci i nepokolebljiva privrženost rešenju o dve države uz podršku EU palestinskim vlastima i uz pravo Izraela na postojanje. Istovremeno je optužila Rusiju, Kinu, Severnu Koreju i Iran da žele da promene međunarodni poredak zasnovan na pravilima.

"Vidim da Kina i Rusija naoružavaju međuzavisnosti i iskorišćavaju otvorenost naših društava protiv nas. Moramo da budemo svesni te pretnje i odgovorimo u skladu sa tim, zajedno sa našim najbližim saveznicima i partnerima, a da ne izgubimo ni milimetar onoga što jesmo", rekla je Kalas.

Pored Kalas, biće saslušani i ostali kandidati za izvršne potpredsednike Komisije.

Među njima su španska kandidatkinja za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju Tereza ​​Ribera, rumuska kandidatkinja za ljudske resurse, veštine i pripremljenost Roksana Minzatu, francuski kandidat za prosperitet i industrijsku strategiju Stefan Sežurne, finska kandidatkinja za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju Hena Virkunen i italijanski kandidat za koheziju i reforme Rafaele Fitao.

Tokom protekle nedelje saslušano je 20 kandidata za komesare, uključujući kandidatkinju za komesara za proširenje Martu Kos i svi su dobili zeleno svetlo za obavljanje svojih funkcija, osim mađarskog kandidata za komesara za zdravlje i dobrobit životinja Olivera Varheljija, koji mora da odgovori na dodatna pitanja poslanika EP u pisanom obliku.

Saslušanje svakog kandidata traje oko tri sata, tokom kojih kandidati prvo imaju uvodna obraćanja u trajanju od oko 15 minuta, nakon čega im poslanici postavljaju pitanja, a na kraju saslušanja kandidati imaju priliku za još jedno obraćanje. 

Nakon svakog saslušanja sastaju se predsednici i predstavnici političkih grupacija, takozvani koordinatori nadležnih odbora, kako bi ocenili da li je kandidat kvalifikovan da bude član Komisije i obavlja dodeljene dužnosti. 

Konferencija predsednika EP, koju čine predsednica EP Roberta Mecola i lideri političkih grupacija, doneće konačnu ocenu 21. novembra, u skladu sa preporukama odbora. 

Ukoliko sve protekne prema planu, Evropski parlament bi mogao da glasa o celokupnom sastavu Evropske komisije tokom plenarne sednice, koja će se održati od 25. do 28. novembra u Strazburu. Nakon što Komisiju odobri parlament, nju mora i formalno da imenuje Evropski savet, koji glasa kvalifikovanom većinom.