Karanović: U dokumentu iz Rambujea danas ne postoje odredbe koje je Srbija odbila

Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović rekao je za Kosovo Onlajn da je srpsko odbijanje sporazuma u Rambujeu za posledicu imalo bombardovanje SR Jugoslavije, ali je pitanje šta je stvarno tada ponuđeno srpskoj delegaciji.

Posle tačno 22 godine od početka pregovora u francuskom dvorcu, Karanović kaže da je to danas javno dostupan dokument, i da u njemu nekih predloga koje je tada odbila delegacije Srbije, zapravo uopšte nema.

„Sporazum iz Rambujea je jedno vrlo kompleksno pitanje. Videli smo šta su posledice odbijanja sporazuma iz Rambujea. Posledica je bila agresija na Srbiju i Crnug Goru, i razaranje naše otadžbine i razaranje života ljudi, srpske privrede...Ali, najneposrednija posledica bombardovanja je bilo izuzimanje Kosova i Metohije iz nadležnosti ustavno-pravnog poretka države Srbije, odnosno tada SR Jugoslavije. Kosovo i Metohija je i po Rezoluciji 1244 deo države Srbije, međutim nadležnosti Srbije su od tada na KiM suspendovane“, podsetio je Karanović.

On je naveo, da je agresija je došla kao posledica, kako je to tada predstavljeno od strane NATO, odbijanja Srbije da prihvati plan iz Rambujea.

„Mnogo kontraverzi postoji danas o tom planu. Mislim da se istina nazire. Ako ćemo objektivno posmatrati taj plan, svakako da je on bio predložen srpskoj delegaciji tada, odnosno SR Jugoslaviji, u jednoj potpuno neprihvatljivoj i neprijateljskoj atmosferi. SAD su imale nameru da izvrše agresiju na Srbiju, tu nema nikakve dileme. Oni su tražili kakav takav razlog, minimum nekog osnova, ne pravnog jer  nikada nije zatraženo mišljenje Saveta bezbednosti UN, za tu intervenciju.  Iskorišćeno je to što je delegacija Srbije odbila na kraju da prihvati taj plan onako kako je on njoj bio predstavljen“, rekao je Karanović.

On je ukazao, da su tada uporno iz državne delegacije Srbije stizale vesti iz Rambujea, a kasnije i iz Pariza, da zapravo nema nikakvih pregovara između delegacija albanskih separatista, odnosno albanskih političkih stranaka i države Srbije. 

„To nije baš objektivan podatak, zato što jeste bilo kontakata i jeste bilo pregovora, samo što je to bila mini-šatl diplomatija koju su uglavnom vodili Amerikanci predvođeni Medlin Olbrajt i Džejmsom Rubinom, a tu su učestvovali i posrednici Kontakt grupe koju su činili Ruska Federacija, EU i SAD, Boris Majorski, Strot Talbot i Volfgang Petrič. Oni su svi svedočili o tome šta se dešavalo u Rambujeu“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, nije bilo direktnog susreta između delegacija albanskih političkih snaga i separatista OVK i srpske, odnosno jugoslovenske, delegacije sa druge strane. 

„Ali zato što su od samog početka obe delegacije odbile da se sretnu, da sede za istim stolom. Kasnije je srpska delegacija promenila to mišljenje i želela je direktne pregovore, ali Albanci to, verovatno pod nagovorom Amerikanaca, nisu hteli. Amerikanci su na taj način hteli da drže ceo slučaj u svojom rukama i da kontrolišu razvoj događaja, kako ne bi došlo do nekog sporazuma na neposrednoj osnovi između albanske i delegacije države Srbije“, rekao je on.

Karanović  kaže, da su sa druge strane, tada stizale informacije da su Srbiji ponuđeni neki neviđeno teški uslovi u Rambujeu, koje jedna suverena država ne može da prihvati.

„Naime, govorilo se o tome da je bilo zatraženo od Srbije i Jugoslavije da se saglasi sa tim da NATO okupira Srbiju i SR Jugoslaviju, i da prihvati mogućnost da Albanci orgnizuju referendum tri godine posle potpisivanja sporazuma o samostalnosti KiM. I da je to bio razlog zašto je država Srbija odbila taj sporazum. Ako je ta ponuda baš izgledala tako onda je i razumljivo što je Srbija u tom trenutku odbila sporazum“,  naveo je on.

Međutim, Karanović kaže, da je danas taj dokument javno dostupan, jer se nalazi u javnim arhivima i država članica NATO i države Srbije. 

„Ja nisam pronašao u tom tekstu bilo šta od onoga što je Srbija navela kao razlog zašto je odbila Rambuje. Nijednu odredbu koja bi se ticala okupacije države Srbije ili referenduma kosmetskih Albanaca o svom statusu tri godine posle potpisivanja sporazuma. Ja to tamo nisam pronašao, to tamo uopšte ne piše. Naravno da je atmofera bila potpuno neprijateljska i bila je apsolutno usmerena na zahtev i interes NATO i zapadnih zemalja da vojskom dođu na KiM. Oni su to odlučili da učine milom ili silom“, istakao je on.

Karanović podseća i da su predstavnici Evropske unije zapravo bili protiv bombardovanja SR Jgoslavije. 

„Bili su protiv i Žak Širak i Gerhard Šreder i Lamberto Dini.  Svi su oni bili protiv toga, ali naravno usaglašavali su se sa ’starijim’ partnerom u okviru NATO. Oni su pokušali kroz  pregovore, kako god oni izgledali i bili organizovani,  da pronađu neko rešenje koje bi otklonilo mogućnost agresije NATO na SR Jugoslaviju. U tome nisu uspeli. Svakako Srbija nije odgovorna za agresiju jer ona je napadnuta. E sad, da li je bilo dovoljno političke mudrosti o tome će istoričari dati svoj sud i dolazi vreme kada ćemo o tome govoriti“, rekao je Karanović.