KDI objavio izveštaj o radu Skupštine: Nadzornu ulogu Skupštine narušila izvršna vlast

Demokratski institut Kosova (KDI) održao je danas konferenciju za medije na kojoj je objavio analitički izveštaj o radu Osmog zakonodavnog tela Skupštine Kosova, prenosi RTK.

Violeta Hadžoli, viši istraživač u KDI, istakla je da su četiri godine ovog zakonodavnog tela bile praćene nizom propuštenih prilika i nedostatkom odgovornosti od strane poslanika. Uprkos usvajanju 282 zakona, zakonodavna vlast se suočila sa mnogim izazovima koji su ometali njegovu efikasnost. Pre svega, dešavanja u dijalogu između Kosova i Srbije i onih u severnom delu u velikoj meri su uticala na dinamiku unutar Skupštine.

„Ostavka poslanika Srpske liste u novembru 2022. godine, posle meseci bojkota, ostavila je srpsku zajednicu na Kosovu bez zastupljenosti u Skupštini i sprečila usvajanje zakona za koje je bila potrebna dvostruka većina. Iz istog razloga nisu usvojena ni tri predloga ustavnih amandmana za razvoj procesa provere u pravosuđu. S tim u vezi, vladajuća stranka nije iznela drugu alternativu, ostavljajući ovo pitanje bez ikakvog epiloga“, navodi se u izveštaju KDI.

Međutim, prema KDI, jedno od dostignuća ovog zakonodavnog tela bilo je usvajanje novog Pravilnika o radu, dokumenta koji nijedan prethodni zakonodavac nije menjao više od 10 godina.

S druge strane, prema ovom institutu, Skupština nije usvojila Kodeks ponašanja poslanika, obavezu koja proizilazi iz Uredbe i koja ima za cilj unapređenje pravila ponašanja u Skupštini. Slično, Skupština nije usvojila Nacrt građanskog zakonika, radnju koja je u suprotnosti sa principima zaštite građanskih prava i sprečila je državu da kodifikuje građanski postupak.

Nedostatak kvoruma uticao je i na sednice Predsedništva Skupštine, koje je u ovom periodu održalo ukupno 93 sednice, od 124 planirane sednice. Njih 25 posto nije uspelo zbog nedostatka kvoruma.

Dalje u izveštaju se navodi da iako prema Poslovniku Skupštine Predsedništvo mora da odobri kalendar jednomesečnog rada Skupštine, koji je objavljen na zvaničnom sajtu Skupštine, ova praksa nije primenjivana. Kao rezultat toga, Skupština je radila sa uglavnom dnevnim i nedeljnim kalendarom, što odražava loše planiranje rada i nedostatak jasnoće u organizaciji parlamentarnih aktivnosti.

Po broju sednica održane su ukupno 263 sednice, uključujući plenarne sednice, vanredne sednice, nastavke sednica, svečane sednice i vanredne sednice. U proseku, 35 osto održanih sednica imalo je i nastavak sednica, jer nisu uspeli da završe planirane tačke dnevnog reda.

„U pogledu broja usvojenih zakona, u ovom sazivu usvojeno je ukupno 282 zakona, od čega 205 internih zakona koji regulišu različite oblasti i 77 međunarodnih ugovora koji čine 27 posto zakonodavstva usvojenog tokom rada ovog zakonodavnog tela. Ustavnom sudu su osporena 32 usvojena zakona, od kojih su tri zakona proglašena nevažećim, a tri delimično u skladu sa Ustavom“, navodi se u izveštaju KDI.

Što se tiče uključivanja građana u zakonodavni proces, 77 javnih rasprava za 63 Nacrta zakona, koje je organizovala Skupština, čine samo 31 posto zakonodavstva, u koje je bila uključena javnost.

Ovo zakonodavno telo je ostalo bez ratifikacije 9 važnih međunarodnih sporazuma za unapređenje ključnih sektora kao što su energetika, zdravstvo i obrazovanje.

Prema KDI, neparlamentarni jezik i ponašanje bili su česti tokom ovog saziva. Oni su 2023. kulminirali fizičkim sukobima poslanika i ministara. U mnogim slučajevima predsednik Skupštine nije uveo sankcije.

Nadzornu ulogu Skupštine narušila je izvršna vlast, kada je premijer Aljbin Kurti u oktobru 2023. odbio da odgovara na poslanička pitanja poslanika, uslovljavajući je glasanjem o međunarodnim sporazumima. Pored toga, kašnjenje u formiranju istražnih komisija i opstrukcija njihovog rada od strane vladajuće stranke. Od 6 istražnih komisija koje su formirane u ovom periodu, nijedna nije uspela da završi mandat sa konačnim izveštajem o istrazi, što ukazuje na potrebu izmene Zakona o parlamentarnoj istrazi.

Tokom funkcionisanja osmog saziva, održano je ukupno 36 skupštinskih rasprava i šest interpelacija. Premijer je pred Skupštinom imao samo dva izveštaja o dešavanjima u procesu dijaloga Kosova i Srbije. U međuvremenu, poslanici su premijeru Kurtiju i njegovim ministrima u kabinetu podneli više od 603 poslanička pitanja, na 83 odsto od kojih su odgovore dobili veoma kasno, dok u 17 odsto njih izvršna vlast nije bila prisutna na sednicama ili je odbila da odgovori.

Skupština je tokom ovog saziva pokrenula nadzor nad sprovođenjem 29 zakona čime je ispunjena samo polovina obaveza koje proizilaze iz Uredbe. Dok je samo sedam nadzornih izveštaja uspelo da se usvoji na sednici Skupštine. Ministri vladinog kabineta bili su prisutni 226 puta na sednicama komisija ili na 18 odsto njih. Od njih su 126 puta, ili na 10 odsto sastanaka, dolazili u komisije da izveštavaju o svom radu.