Ker-Lindzi: Dve strane šalju različite poruke o tome šta žele u Vašingtonu

Džejms Ker-Lindzi, profesor na Londonskoj školi ekonomije (LSE), ocenio je da bi razgovori o ekonomskim temama mogli biti korak nazad u odnosu na ono što od Kosova i Srbije očekuje - veliki politički dogovor.

„Beograd poručuje da želi razgovore o ekonomiji, a interesantno je i da je Grenel to nedavno rekao. Iz perspektive kosovskog premijera Hotija, tema i jeste veliki politički dogovor. Čini mi se da bi i SAD to želele. Ekonomski sporazum je dobar, ali ne zvuči toliko pompezno i mislim da bi birači u Americi bili ravnodušni prema takvoj vesti, pitali bi se gde su uopšte Kosovo i Srbija. Za razliku od toga, poruka da na Balkanu postoji problem i da je rešen pod liderstvom SAD, da je Amerika postigla veliki sporazum koji Evropa nije mogla - to je nešto što je Trampu potrebno“, rekao je u intervjuu Glasu Amerike, Ker-Lindzi.

Profesor Londonske škole ekonomije, čija su specijalnost političke nauke, ukazuje da je po njegovom mišljenju realnost procesa između Kosova i Srbije priznavanje nezavisnosti.

“Svako ko ozbiljno gleda na to zna da nema alternative. I to je teška poruka. Srbija je do sada, iskreno rečeno, igrala veoma pametno diplomatski, uspevala je da spreči prijem Kosova u UN. Beograd ulazi u ove pregovore sa snažne pozicije, ali to ne znači da može da preokrene situaciju i postigne dogovor kojim se Kosovu dozvoljava autonomija. Mislim da je poruka i Evropljana i Amerikanaca sledeća: uspeli ste da sprečite Kosovo da bude međunarodno priznato, i to je dobro za vas, ali problem i dalje postoji. Sada ste u najboljoj mogućoj poziciji da postignete dogovor koji je dobar i za vas...To nije popularan potez, ali sada je pravi trenutak”, rekao je Džejms Ker-Lindzi.

Delegacije Kosova i Srbije, koje predvode premijer Avdulah Hoti i predsednik Aleksandar Vučić, sastaju se u četvrtak i petak u Beloj kući - rezidenciji američkog predsednika Donalda Trampa u prestonici Sjedinjenih Država Vašingtonu.

Kofi: Fokus na ekonomskim temama

Luk Kofi, stručnjak konzervativne američke Heritidž fondacije, uveren je da će fokus razgovora, kao što je i potvrđeno, biti zasnovan na ekonomskim temama.

U intervjuu Glasu Amerike taj poznavalac balkanskih prilika, rekao je da je upravo to način za izgradnju poverenja između dve strane.

„Verujem da će glavni fokus biti na ekonomiji. Beloj kući prija da se bavi tom temom i da o njoj razgovara. Ali, mislim da nije moguće organizovati susret lidera Kosova i Srbije na kom neće biti reči ili bar pomena šire geopolitičke situacije na području Balkana. Takođe, verujem da će biti pokrivena pandemija Kovida 19 i njene implikacije širom sveta. Najveći deo razgovora bi mogli biti usredsređeni na ekonomske teme, ali ako se ukaže prilika, biće pokrenuta i druga pitanja“, rekao je Kofi u razgovoru za Glas Amerike.

Pod drugim pitanjima Kofi podrazumeva teme koje bi mogle biti u smislu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, ali ne na ekonomskom, već na političkom nivou.

„Moguće je da bude razgovora kakvu bi ulogu na tom planu mogla imati Evropska unija. Podsećam da se, posle ovog sastanka, njegovi učesnici sastaju sa predstavnicima EU u Briselu. Dakle, ukoliko razgovori na ekonomskom planu proteknu kako treba - otvoriće se mogućnosti da se debatuje o značajnijim pitanjima. Podvlačim da su ekonomska pitanja nešto što utiče na obične ljude koji živi u Srbiji ili Kosovu“, jedan je od zaključaka Luka Kofija – stručnjaka američke Heritidž fondacije.

Ekonomska saradnja olakšava put ka političkom pomirenju Kosova i Srbije

Pol Mekarti, regionalni direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta, primećuje da je ekonomska pitanja teško razmatrati van političkog konteksta. Uprkos tome, u intervjuu Glasu Amerike, ukazao je da je pristup dijalogu sa ekonomskog stanovišta veoma značajan.

„Ekonomska saradnja možda može da olakša put, naravno ne toliko brzo, ka političkom pomirenju. Zato je potrebno baviti se tim pitanjima", podvlači Mekarti.

Stručnjak Međunarodnog republikanskog instituta za Evropu smatra da ne treba imati prevelika očekivanja od prvog susreta Kosova i Srbije u Vašingtonu.

„Reč je o prvom koraku, dočekanom sa dobrodošlicom, u dugom procesu dijaloga dve strane. Podsećam vas da se radi o susretu koji je odložen - nije održan u junu. Tako da se, na neki način, radi o prvom susretu. I svi od njega očekuju neke rezultate. Očekujem da će ga propratiti uzdržani komentari učesnika. Prema mom mišljenju, važno je što je Vašington, u koordinaciji sa Evropskom unijom, uključen u proces, koji bi u političkom smislu trebalo da predvodi Evropska unija“, zaključio je Mekarti u nedeljnom razgovoru za Glas Amerike.

Dijalog Beograda i Prištine u Briselu je na tehničkom nivou počeo 2011. godine, a zatim je nastavljen na nivou premijera što je 2013. godine rezultirao postizanjem prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Tada je i počeo politički dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji je bio u prekidu od novembra 2018. do jula 2020. kada je nastavljen u Briselu.

U tom periodu, koji su obeležilii izbori i konstituisanje institucija Evropske unije, Sjedinjene Države pojačale su svoj angažman - ponajviše specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel. Obilazio je Prištinu i Beograd, organizovao potpisivanja pisama o namerama o saradnji u oblasti ekonomije, na čijem produbljivanju će, kako je potvrđeno iz Bele kuće, biti zasnovan susret predstavnika Kosova i Srbije u rezidenciji američkog predsednika u Vašingtonu.

Tri dana posle razgovora - isti akteri, Avdulah Hoti i Aleksandar Vučić sastaju se u Briselu. Ovoga puta uz posredovanje Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine.