Ker-Lindzi: EU želi rešenje, ali nema viziju

Profesor na Londonskoj školi ekonomije (LSE) Džejms Ker-Lindzi ocenjuje da Evropska unija, iako želi konačno rešenje, ne zna u kom pravcu da usmeri dijalog između Beograda i Prištine, a za pronalaženje rešenja sve se svodi na to šta Srbija traži za priznanje kosovske nezavisnosti, javlja Tanjug.

Kako je rekao Ker-Lindzi za Tanjug, problem je to što EU jednostavno ne zna kako dalje i u kom smeru da vodi ove razgovore da bi se došlo do konačnog rešenja kosovskog problema.

"Fokus dijaloga u cilju normalizacije odnosa kroz razne pojedinačne oblasti je ogromno trošenje vremena i energije", kaže Ker-Lindzi uoči sutrašnjeg nastavka dijaloga Beograda i Prištine u Briselu.

Komentarišuće teme koje će biti na agendi u četvrtak Ker-Lindzi kaže da se sve u suštini svodi na jedno pitanje, a to je šta Beograd želi za priznanje kosovske nezavnosti.

"Priznanje i SAD i EU žele da postignu. Možemo da pričamo o normalizaciji i dijalogu, ali ovo je ključno pitanje koje traži odgovor", ističe Ker-Lindzi.

On dodaje da će beskrajni razgovori, kako kaže, oko malih pitanja samo odužiti ovu situaciju.

"Postoje brojna pitanja koja moraju da budu predmet dijaloga, uključujući religijske lokalitete na Kosovu i prava Srba koja žive tamo i sve to treba da bude deo konačnog sporazuma i mislim da konačni sporazum može biti postignut", kaže Ker-Lindzi.

Ker-Lindzi ponavlja svoju tezu da sve probleme treba da se razreše u jednim sveobuhvatnim sporazumom, ali smatra da je dobro to što EU želi dijalog jer to govori da postoji koherentnosti u njenim ciljevima.

"U ovoj fazi mislim da je EU relaksiranija zbog toga što razgovori nisu više u rukama SAD. Ali sada kada je EU ponovo glavna, čini se da nemaju ni malu ideju o tome šta dalje da radi", upozorava sagovornik Tanjuga.

Upitan da li veruje da Brisel spreman da podrži kompromisno rešenje i da li postoji mehanizam koji bi ponudio nešto Beogradu i Prištini za dostizanje kompromisa, Ker-Lindzi kaže da je činjenica da EU želi da pronađe rešenje, jer odugovlačenje ovog problema nije u interesu EU, međutim ističe da sumnja da su članovima Evropske komisije, ako možda i imaju neke ideje šta da rade, "ruke vezane od strane Nemačke i Francuske”.

"Berlin je odlučan da ograniči razgovore i spreči bilo kakav dijalog o politički osetljivim opcijama, dok u međuvremenu Francuska izgleda želi da spreči brzi napredak tih razgovora, jer će to imati uticaj na proširenje EU", ocenjuje Ker-Lindzi.

Na pitanje da li smatra da je takav sporazum moguć bez SAD, ali i bez Rusije, sagovornik Tanjuga kaže da Moskvu i Vašington treba uključiti u bilo koje konačno rešenje.

"Kada je reč o SAD ja ne vidim velike probleme. Ako se Beograd i Priština mogu dogovoriti o nečemu, ne vidim da bi Vašington stajao na putu tome. Ali takođe može da se desi da bude potrebna pomoć Vašingtona i pre toga", kaže Ker-Lindzi.

U slučaju Rusije, objašnjava Ker-Lindzi, bitno je što bilo koji konačni sporazum treba da prođe u Savet bezbednosti UN, a to, kako navodi, znači da će i Rusija i Kina morati da se slože.