Koha: Kosovo i ove godine bez prijave za Interpol, Srbija cilja na Regionalni biro u Beogradu

Kosovo se ove godine nije kandidovalo za članstvo u Interpolu, organizaciji koja je upravo održala svoje 93. zasedanje u Maroku. Srpski zvaničnici predstavili su nedostatak Kosova kao diplomatsku pobedu i najavili da će sami aplicirati za otvaranje Regionalnog biroa za Jugoistočnu Evropu Interpola u Beogradu, piše Koha.

Srbija će zvanično aplicirati za otvaranje sedišta Regionalnog biroa za Jugoistočnu Evropu Međunarodne policijske organizacije, poznate kao Interpol, u Beogradu, najavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić na marginama 93. zasedanja Generalne skupštine Interpola, održanog u Maroku, gde Kosovo ni ovog puta nije ponovo apliciralo za članstvo.

Dačić je rekao da je Srbija obezbedila podršku velikog broja zemalja u regionu za tu inicijativu, uključujući i podršku odlazećeg predsednika Interpola Ahmeda Al-Raisija.

„On je mnogo više pažnje posvetio zemljama koje su možda bile u neravnopravnom položaju jer ne pripadaju zapadnoj hemisferi. Podržao je stvaranje više regionalnih kancelarija i zainteresovani smo da Regionalni biro za jugoistočnu Evropu bude u Beogradu i zvanično ćemo se prijaviti“, rekao je Dačić srpskim medijima.

Dačić je naglasio da očekuje da će generalni sekretar Interpola Valdes Urkiz posetiti Beograd u narednim mesecima radi daljih razgovora o formiranju Regionalnog biroa u Beogradu.

Kako navodi Koha, Dačić je i na ovogodišnjoj sednici nastavio lobiranje protiv aplikacije Kosova za članstvo u Interpolu. Rekao je da je Srbija „već bila opečena“ pokušajima zvanične Prištine i da nastavlja da posvećuje posebnu pažnju tom procesu.

Prema Dačićevim rečima, Kosovo nije apliciralo u poslednjih pet ili šest godina „jer su svesni da nemaju šanse za uspeh“.
Kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova nije reklo zašto Kosovo nije ponovo apliciralo ove godine, niti su komentarisali mogućnost otvaranja biroa u Beogradu. Ni Interpol nije naznačio da li će zahtev Srbije biti razmatran.

Bivši ministar unutrašnjih poslova Kosova Bejtuš Gaši rekao je da nepodnošenje zahteva Kosova odražava nedostatak jasne i konsolidovane diplomatske strategije, strateški vakuum koji je Srbija iskoristila.

„Zvanična objava Srbije o otvaranju Regionalnog biroa u Beogradu predstavlja važan strateški potez, dajući Srbiji institucionalnu prednost i koordinirajuću ulogu u balkanskim policijskim mrežama, dok Kosovo ostaje periferno. Ovo stvara stratešku asimetriju – Srbija u centru, Kosovo na periferiji“, kazao je Gaši.

To što Kosovo nije apliciralo, kako je dodao, ne odražava nedostatak policijskih kapaciteta, već nedostatak strategije bezbednosne diplomatije i međunarodni politički pritisak, uglavnom iz Srbije. 

„Nepodnošenje zahteva Kosova od 2018. godine i inicijativa Srbije za Regionalni biro stvorili su stratešku asimetriju i rizik za policijske kapacitete“, rekao je Gaši.

Kosovo je poslednji put podnelo zahtev za članstvo u Interpolu 20. novembra 2018. godine, tokom Generalne skupštine u Dubaiju.

Na marginama Generalne skupštine u Dubaiju, Bedžet Pacoli, tadašnji ministar spoljnih poslova, i visoki zvaničnici u kosovskoj vladi izrazili su uverenje da je Kosovo obezbedilo glasove za članstvo. 

Uprkos značajnoj podršci savezničkih zemalja, zahtev je propao nakon što nije uspeo da obezbedi dvotrećinsku većinu potrebnu za članstvo. U prvom krugu glasanja, članstvo Kosova u Interpolu podržalo je 76 zemalja, 56 protiv i 22 uzdržane. U međuvremenu, u drugom krugu glasanja, Kosovo je dobilo 68 glasova za, 51 protiv i 16 uzdržanih. Nakon ovog napora, Kosovo je odlučilo da preispita svoju strategiju i da ne podnosi nove zahteve bez prethodnog obezbeđivanja šire baze podrške.

Srbija je taj neuspeh predstavila kao svoju veliku pobedu, ističe Koha. Sledećeg dana, vlada koju je predvodio Ramuš Haradinaj povećala je carine na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine sa 10 na 100 procenata. Zbog carine, srpske vlasti su odbile da nastave dijalog sa Kosovom, proces koji i dalje ima za cilj postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji koji bi takođe uklonio prepreke za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Otvaranje regionalne kancelarije Interpola u Beogradu imalo bi veliki uticaj na region, pozicionirajući Srbiju kao centar za koordinaciju regionalnih policijskih operacija. Ovo, kako piše Koha, otvara pitanja o tome kako bi Kosovo bilo uključeno u ovu strukturu, s obzirom na to da Srbija ne priznaje njegovu nezavisnost.

„Srbija je više puta kršila Briselski sporazum ometajući učešće Kosova u regionalnim, međunarodnim organizacijama i bezbednosnim mehanizmima. Ovi prekršaji uključuju strukturirano lobiranje protiv Kosova, organizovanje antikosovskih koalicija, bilateralni pritisak na neutralne države i otvoreno protivljenje tokom procesa glasanja. Međutim, uprkos dokumentovanju ovih praksi, Srbija nije iskusila efikasne kazne, stvarajući opasan presedan i produbljujući institucionalni, operativni i strateški jaz“, kaže bivši ministar Gaši.

Iako Kosovska policija sarađuje sa Interpolom putem posredničkih kanala i razmene informacija, nedostatak članstva ograničava njeno učešće u globalnim mrežama za sprovođenje zakona i borbu protiv kriminala.

Gaši procenjuje da su posledice direktne i dugoročne.

„Postoje poteškoće u hapšenju traženih lica, smanjena je efikasnost u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, niža međunarodna percepcija kapaciteta Kosova, kontinuirana zavisnost od posredničkih mehanizama kao što je Unmik i povećana strateška asimetrija prema Srbiji. Ovaj kontekst jasno pokazuje da izazov nije samo tehničke prirode: slabljenje bezbednosnih kapaciteta i povećanje strateške asimetrije zahtevaju novi i konsolidovani pristup bezbednosnoj diplomatiji“, rekao je Gaši. 

Napori Kosova da se pridruži Interpolu datiraju još iz 2010. godine. U to vreme, Izvršni komitet nije uzeo u obzir zahtev koji je podnela zvanična Priština. Kosovo je podnelo zahtev 2015. i 2016. godine, ali to nije bilo uključeno u dnevni red Generalne skupštine, a 2017. godine, Kosovo je povuklo svoj zahtev, u odsustvu podrške koja bi osigurala njegovo članstvo.

Koha je 2019. godine objavila depešu u kojoj su objašnjeni svi razlozi zbog kojih Kosovo nije uspelo da obezbedi podršku za članstvo u Interpolu. Nedostatak podrške je takođe opravdan posledicama po buduće procese članstva, što je prouzrokovalo neuspeh u pridruživanju Unesku. Takođe, uočen je i drugi poseban problem, istovremena aplikacija sa Palestinom. Kosovo je u to vreme povuklo svoju aplikaciju, ali se Palestina uspešno pridružila međunarodnoj policijskoj organizaciji.