Konferencija Beogradski spoljnopolitički dijalozi: Odnosi Srbije i Albanije u statusu fragilne normalizacije

U odnosima Albanije i Srbije u protekloj deceniji došlo se do onoga što se može nazvati „fragilnom normalizacijom“. Dve zemlje ne moraju da budu saveznici, ali mogu da utvrde koji su njihovi zajednički interesi, čulo se danas na konferenciji Beogradski spoljnopolitički dijalozi, na panelu posvećenom bilateralnim odnosima Srbije i Albanije sa radnim naslovom „Kako uspešno zaobići 'slona u sobi'“?

Ditmir Bušati iz Centra za međunarodne odnose Univerziteta Harvard i bivši ministar spoljnih poslova Albanije izjavio je da je mišljenja da su Albanija i Srbija već zaobišle „slona u sobi“, odnosno, pitanje Kosova, ali da se plaši da nisu napravile korak napred u modernom smislu i da obe moraju politički da sazru, umesto da jedna drugu drže kao taoca.

Prema njegovoj oceni, Albanija i Srbija ne moraju da budu saveznici, ali mogu da utvrde koji su njihovi zajednički interesi.

Za odnose između Tirane i Prištine rekao je da nisu na željenom nivou.  

Takođe je istakao da veruje da bi pristupanje Crne Gore i Albanije EU moglo da podstakne demokratske impulse u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji. 

Remzi Lani, izvršni direktor Albanskog centra za medije, ocenio je da je u poslednjih deset godina u odnosima Albanije i Srbije došlo do onoga što se može nazvati „fragilnom normalizacijom“.

„Na političkom nivou je status kvo. Mediji obično uvećavaju političke narative, a u ekonomiji se krećemo u dobrom pravcu. To što je 100.000 Srba posetilo Albaniju prošle godine nešto znači“, naveo je Lani na konferenciji čiji su organizatori bili Centar za spoljnu politiku iz Beograda i Hans Sidel fondacija za Jugoistočnu Evropu. 

Osvrnuvši se na inicijativu „mini šengen“, koja je prerasla u Otvoreni Balkan, kojoj su se Albanija i Srbija jedno vreme aktivno posvetile, Igor Novaković, viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove iz Beograda je ukazao da je ta inicijativa, iako je bila vrlo kritikovana iz više razloga, bila proces koji je legitimizovao proces regionalne integracije.

„Veza između Albanije, Srbije i Severne Makedonije koja je tada uspostavljena pomogla je da se legitimizuje regionalna integracija“, rekao je Novaković. 

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević naveo je da je Otvoreni Balkan bio pokušaj da se vidi šta može da se uradi ako postoji volja. 

Izneo je podatke da se od 2012. do 2024. godine trgovinska razmena Albanije i Srbije povećala za 73 odsto i da je tokom 2025. godine trgovinska razmena iznosila 355 miliona evra.