Konferencija „Crna Gora i Srbija na korak od članstva u EU?“; Joksimović: EU sve tvrđe insistira na usklađivanju sa spoljnom politikom

Albanija se nametnula kao mogući prvi novi kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, Crna Gora ima nameru da pregovore završi sledeće godine, a pred Srbijom je izazov da odlučno napreduje poštujući izvorna načela na kojima je EU zasnovana, rečeno je na konferenciji „Crna Gora i Srbija na korak od članstva u Evropskoj uniji?“, održanoj danas u Beogradu, u organizaciji Instituta za evropske studije.

Regionalni direktor Hans Zajdel fondacije Klaus Fizinger naveo je da, ako se govori o Evropskoj uniji nije reč samo o njenoj volji da se proširi, već i da se postavlja pitanje kapaciteta same EU i da li je u mogućnosti da primi nove članove.

Aleksandra Joksimović, bivša ambasadorka Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu navela je da je dugo vladalo pitanje zamora EU od proširenja, ali da ako je pitanje: da li postoji svest o značaju ove teme u EU, da je odgovor - da.

Aktuelna Evropska komisija je, kako je istakla, proces proširenja postavila kao svoj strateški cilj i nije ga samo verbalizovala, već je napravljeno mnogo koraka po kojima se vidi da je ta namera ozbiljna.

„Nekada davno su Srbija i Crna Gora bile paralelno na putu ka EU, a sada je Crna Gora na korak od EU a Srbija je miljama daleko. Favoriti za članstvo su Albanija i Crna Gora. Lista kandidata za proširenje se povećala, sada su tu i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, a nekada su bili samo Zapadni Balkan i Turska“, rekla je Joksimović.

Prema njenim rečima, nisu sve članice EU podjednako entuzijastične kada je reč o prijemu nekih država. 

„Podrška integracijama unutar EU porasla je na 56 odsto, Švedska je na vrhu po podršci, a Francuska i Nemačka na dnu. Vladavina prava i sloboda medija su kategorije oko kojih se kandidatima neće gledati kroz prste“, istakla je bivša ambasadorka u Londonu i naglasila da EU ne može biti završeni projekat dok se na zavši proces proširenja i da je za Zapadni Balkan prirodno stanište unutar EU.

Za EU je, međutim, kako je navela zajednička spoljna i bezbednosna politika jedna od ključnih tema, a Srbija je blokirana na putu ka EU od trenutka kada nije uvela sankcije Rusiji. 

„Nije pomogla ni podrška teritorijalnom integritetu Ukrajini. EU nema poverenja u one kandidate koji ostvaruju određenu kominukaciju sa Ruskom Federacijom. EU sve tvrđe insistira sa usklađivanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom kao vrednosnom kriterijumu“, rekla je Joksimović.

Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić ocenio je da je EU nesposobna da se reformiše, kao i da njene članice za tri godine nisu uspele da se dogovore u kojoj meri EU treba da bude reformisana. 

Prema njegovom mišljenju, za malu državu kao što je Srbija, biti unutar jednog sistema u uslovima kada dolazi do rasapada međunarodnog sistema, povoljnija je situacija nego kada ste izvan toga, sami.

„Pokušati biti neutralan, a niste Švajcarska je nemoguće, to vodi u samoizolaciju“, rekao je Lopandić.

Ukazujući kako je Albanija postala favorit za učlanjenje, on je naveo da je u toj zemlji urađeno dosta važnih stavri.

„Nije Edi Rama izvukao zeca iz šešira pa je Albanija postala favorit za ulazak u EU, već je dosta suštinskih stvari urađeno, naročito na polju borbe protiv korupcije“, istakao je on.

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević naveo je da Albanija nije ružičasta, niti je Edi Rama ružičasti lider, da Crna Gora jeste dosta uradila, da je aktivno menjala svoje zakonodavstvo, što Srbija nije radila, ali da ni u Crnoj Gori nije sve idealno. 

„Crna Gora i Albanija su geostrateški interes EU, izlaze na more i članice su Natoa“, podvukao je Zečević. 

On je naveo da je proces prošrenja EU dvosmeran. 

„Naše društvo mora da liči na ona koja su već u EU, francusko, nemačko.., a i EU treba da bude spremna da primi nove članice. EU u ovom trenutku shvata da je vreme u kom se nije radilo na prijemu novih članica izgubljeno vreme. Oni nameravaju da naprave neku vrstu regate i da prime po jednu, dve države članice“, naveo je Zečević.

Po njegovom mišljenju glasanje unutar EU o otvaranju klastera za zemlje kandidate treba promeniti, tako da se odluke donose kvalifikovanom većinom, dok bi za prijem novih članica ostalo da je neophodna jednoglasna odluka.

Ako Srbija ostane van sledećeg kruga proširenja, a u EU uđe Crna Gora, ukazao je Zečević, mogu se očekivati problemi u komunikaciji sa tom zemljom. 

„Za nas je bitno da uhvatimo ovaj voz jer nam ulazak novih članica, i to da budemo u inferiornom položaju, komplikuje život“, rekao je on i dodao da proces evrointegracija ne može biti potpun bez punog učešća Srbije.