Konjufca: Teritorijalne ambicije Srbije ozbiljna pretnja bezbednosti Kosova

Ministar spoljnih poslova Kosova Glauk Konjufca rekao je u intervjuu za mađarski Insajder da teritorijalne ambicije Srbije predstavljaju ozbiljnu pretnju bezbednosti Kosova i stabilnosti regiona.

„Pretnja Republici Kosovo je stvarna i međunarodna zajednica mora da prepozna ozbiljnost ovog obrasca“, poručio je Konjufca.

Konjufca je naveo i da je sud u Prištini u aprilu 2026. godine utvrdio da su „dešavanja u Banjskoj za cilj imala odvajanje severa Kosova od ostatka teritorije i njegovo pripajanje Srbiji“.

Govoreći o bezbednosnoj situaciji nakon Banjske, Konjufca tvrdi da je Srbija rasporedila tenkove, artiljeriju i mehanizovanu pešadiju u blizini Kosova, nakon čega je, kako je naveo, usledilo upozorenje Bele kuće i pojačano prisustvo Natoa na Kosovu.

Osvrnuo se i na eksploziju na kanalu Ibar-Lepenac u novembru 2024. godine, navodeći da je Specijalno tužilaštvo Kosova iznelo dokaze koji, prema njegovoj proceni, ukazuju na umešanost srpskih državnih struktura u pripremu napada.

„Ovi događaji ukazuju na kontinuirani obrazac teritorijalnog revizionizma, koji se sprovodi putem političkog zastrašivanja i pokušaja destabilizacije funkcionisanja naše države. Pretnja po Republiku Kosovo je stvarna, a međunarodna zajednica mora da shvati ozbiljnost ovog obrasca“, kaže on.

Govoreći o Milanu Radoičiću, Konjufca je ocenio da njegovo pojavljivanje na političkim skupovima u Srbiji ukazuje na nastavak političke podrške.

„Ova kontinuirana politička zaštita i namerno izostajanje odgovornosti pokazuju koliko su duboko odgovorni za oružanu agresiju ukorenjeni u političkom establišmentu Srbije“, rekao je Konjufca.

On je naveo da Radoičić, koji je javno priznao organizovanje oružane operacije u Banjskoj, i dalje boravi na slobodi u Srbiji i učestvuje na političkim događajima.

„Očekujemo da Evropska unija izvrši odlučujući pritisak na Beograd kako bi Radoičić i ostali optuženi počinioci bili predati pravosudnim organima Republike Kosovo“, izjavio je on, dodajući da bi pozivi Evropskog parlamenta na ciljane restriktivne mere trebalo da budu pretočeni u konkretne poteze.

Na pitanje o mogućnosti obnove oružanog sukoba između Srbije i Kosova, Konjufca je rekao da Priština ozbiljno shvata taj rizik i da je svesna razornih posledica rata.

„Srbija, međutim, i dalje tvrdi da je naša zemlja deo njene teritorije, dok mi nemamo teritorijalne pretenzije prema bilo kom susedu“, rekao je Konjufca.

Kao moguće pokazatelje eskalacije naveo je novo grupisanje srpskih borbenih snaga u blizini Kosova ili oružane napade na teritoriju i kritičnu infrastrukturu Kosova.

Prema njegovim rečima, sprečavanje takvih događaja zahteva kredibilno odvraćanje, snažno prisustvo Natoa  kroz Kfor i blisku koordinaciju sa američkim i evropskim partnerima.

„Nastavićemo da jačamo naše odbrambene institucije, istovremeno ostajući posvećeni diplomatiji, konstruktivnom dijalogu i mirnim odnosima sa svim susedima“, poručio je Konjufca.

Dodao je da trajni mir na Zapadnom Balkanu zavisi od poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država.

Konjufca se osvrnuo i na političke promene u Mađarskoj nakon dolaska Petera Mađara na mesto premijera, izrazivši očekivanje da će odnosi Budimpešte i Prištine nastaviti da se razvijaju.

„Mađarska je cenjeni prijatelj i partner Republike Kosovo još od priznavanja naše nezavisnosti u martu 2008. godine. Naše zemlje izgradile su snažne odnose tokom mandata različitih vlada i iskreno cenimo dugogodišnji doprinos Mađarske našoj bezbednosti kroz Kfor“, naveo je Konjufca.

Istakao je da Priština poštuje demokratski izbor građana Mađarske i da se raduje daljem jačanju partnerstva sa vladom Petera Mađara.

Kao prioritete izdvojio je unapređenje ekonomskih veza i podršku Mađarske evropskim integracijama Kosova, uključujući nastojanja Prištine da dobije status kandidata za članstvo u EU i otvori pristupne pregovore.

Govoreći o evropskoj perspektivi Kosova, Konjufca je naveo da članstvo u Evropskoj uniji ima snažnu podršku građana i da Priština želi da nastavi da razvija demokratske institucije i vladavinu prava.

Konjufca je istakao da je Kosovo u potpunosti usklađeno sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali je ukazao na to da, gotovo četiri godine nakon podnošenja zahteva za članstvo u decembru 2022. godine, proces još nije formalno napredovao.

„Težimo dobijanju statusa kandidata i otvaranju pristupnih pregovora kroz kredibilan proces zasnovan na zaslugama. Istovremeno ćemo nastaviti da radimo na proširenju međunarodnog priznanja i ostvarivanju naših težnji za članstvo u Natou“, rekao je Konjufca.

Poručio je evropskim vladama, posebno partnerima u centralnoj Evropi, da napredak Kosova treba procenjivati na osnovu ostvarenih rezultata.

„Napredak Republike Kosovo ka integraciji ojačao bi regionalnu stabilnost i sam evropski projekat“, zaključio je Konjufca.