Konstitutivna sednica Skupštine Kosova danas u 10 časova - zakletva poslanika, pa izbor predsednika

Konstitutivna sednica Skupštine Kosova, nakon izbora održanih 9. februara, zakazana je za danas za 10 časova. Pokret Samoopredeljenje, kao stranka sa najvećim brojem osvojenih mandata do sada nije saopštio ime kandidata za budućeg šefa parlamenta, a nije ni potvrdio da ima potreban 61 glas za njegov izbor.

Zamenica premijera u vladi koja je u tehničkom mandatu Emilija Redžepi, međutim, juče je izjavila da je Pokret Samoopredeljenje odredio kandidata za predsednika Skupštine, ali da je na premijeru Aljbinu Kurtiju da kaže o kome se radi.  

„Znamo ko je kandidat za predsednika Skupštine, ali to mora da kaže premijer. Verujem da ćemo glasati za Kurtijevu vladu što je pre moguće”, rekla je juče Redžepi koja je iz Nove demokratske stranke koja predstavlja bošnjačku zajednicu.

Kurti je pre dve nedelje izjavio da je plan da se na konstitutivnoj sednici parlamenta izabere i nova vlada, kao što je to učinjeno 2021. godine. 

Prvi korak ka konstituisanju novih institucija, svakako, danas će biti formiranje Privremene komisije za potvrđivanje kvoruma i mandata, a zatim zakletva poslanika. Prema skupštinskom Poslovniku druge dve tačke na konstitutivnoj sednici su izbor predsednika i potpredsednika Skupštine. 

Do izbora predsednika Skupštine konstitutivnom sednicom predsedava najstariji poslanik kome u radu pomaže najmlađi poslanik.

Procedura predviđena Ustavom Kosova nalaže da predsednika parlamenta predlaže najveća poslanička grupa i za njegov izbor potrebna je većina od ukupnog broja poslanika kojih je 120, odnosno najmanje 61 glas. 

Osim predsednika parlamenta na konstitutivnoj sednici bira se i pet potpredsednika. Tri potpredsednika Skupštine predlažu tri najveće parlamentarne grupe, a dva su iz redova poslanika sa rezervisanim mestima za nevećinske zajednice - jedan iz redova poslanika srpske zajednice i drugi iz redova poslanika ostalih manjina. I za njihov izbor je potrebna većina glasova svih poslanika.

Kandidata za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice predlaže većina poslanika srpske zajednice, a  kandidata za potpredsednika Skupštine iz redova drugih nevećinskih zajednica predlaže većina poslanika drugih nevećinskih zajednica.

Na osnovu rezultata izbora 9. februara, Pokret Samoopredeljenje osvojio je 48 mandata, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, a koalicija ABK-Nisma 8 mandata. Nesrpske manjinske zajednice (Romi, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci, Turci i Goranci) imaju 10 mandata, a od 10 mandata rezervisanih za srpsku zajednicu 9 je pripalo Srpskoj listi, a jedan Nenadu Rašiću, predsedniku Partije za slobodu, pravdu i opstanak.

Sa ovako raspoređenim mandatima, većina analitičara kao odlučujući tas na vagi koji bi Samoopredeljenju mogao da obezbedi potrebnu većinu vidi Socijaldemokratsku inicijativu (Nisma) Fatmira Ljimaja kojoj su pripala tri mesta u parlamentu. Politički sporazum između ove dve partije, prema rečima Ljimaja do juče nije bio postignut, a on je poručio da će Nisma raditi na tome da Kosovo dobije institucije i da se izbegne parlamentarna kriza. 

Prema Poslovniku Skupštine, prekidi u toku konstitutivne sednice ne mogu biti duži od 48 časova, a Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta je, upravo na osnovu predviđene mogućnosti prekida sednice, ukazao da jedan od mogućih scenarija danas može biti taj da po polaganju zakletve poslanika, Samoopredeljenje odbije da predloži kandidata za predsedavajućeg ili zatraži „dodatne konsultacije“. U tom slučaju bi, kako je naveo, predsedavajući sednicom, najstariji poslanik, Avni Dehari morao da prekine sednicu, najduže na 48 sati.

„Nova sednica mora se sazivati svaka dva dana. Ako Samoopredeljenje nastavi da ne predlaže kandidata, imaćemo niz nedovršenih sednica, koje samo počinju i prekidaju se. U takvoj situaciji, opozicione stranke bi mogle da iskoriste taj ćorsokak kao osnov da zatraže tumačenje od Ustavnog suda, tvrdeći da pobednička stranka koči formiranje institucija“, naveo je Cakoli.

Inače, u prethodnom sazivu Skupštine, njen predsednik bio je Gljauk Konjufca, potpredsednik Pokreta Samoopredeljenje. Skupština se bira na četiri godine i po njenom konstituisanju počinju da teku rokovi za formiranje Vlade.

Tada predsednik Kosova, nakon konsultacija sa političkim partijama daje mandat stranci ili koaliciji koja obezbedi neophodnu većinu za formiranje Vlade. Mandatar za premijera treba da predstavi Skupštini sastav vlade u roku od 15 dana po dobijanju mandata od predsednika Kosova. 

Ukoliko to ne bude učinjeno, predsednik Kosova ima deset dana da se ponovo konsultuje sa političkim partijama i da predloži drugog kandidata koji može da bude iz iste političke stranke ili iz drugih ukoliko dokažu da imaju potreban 61 glas.

Drugi kandidat takođe ima 15 dana da predloži novi sastav vlade, a ukoliko ne uspe raspisuju se vanredni izbori u roku od 40 dana.