Kosovska Vlada ćuti o „teškim kompromisima“ u dijalogu sa Srbijom

Nakon zahteva, izrečenog u pismu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džoa Bajdena upućenom kosovskoj predsednici Vjosi Osmani, da se Kosovo usredsredi na normalizaciju odnosa sa Srbijom ka konačnom sporazumu, koji zahteva fleksibilnost i teške kompromise, predstavnici, vladajuće stranke na Kosovu, Pokreta Samoopredeljenje, smatraju da dijalog treba da se nastavi, sa utvrđenim i jasnim principima, prenosi Ekonomija Onlajn.

Vlada Kosova se povodom Bajdenovog zahteva još uvek nije zvanično izjasnila.

Šef poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari Ljila, rekla je da dijalog u nadležnosti kosovske vlade i da treba da se nastavi sa utvrđenim principima te da skupština zajedno sa vladom mora postići konsenzus sa opozicijom .

Da li vlada odugovlači dijalog?

Albert Krasnići iz Instituta Demokratija Plus kaže da se izjave poput Kusari Ljiljine mogu smatrati pokušajem daljeg odlaganja dijaloga, ali i težnje da se odgovornost podeli.

„Ovo je trenutak kojem moramo težiti da zaključimo konačni sporazum sa Srbijom, na čijem je čelu i predsednik Bajden, prijatelj Kosova“, rekao je Krasnići.

Prema njegovim rečima, vruća tačka kompromisa za postizanje sporazuma sa Srbijom je pitanje uspostavljanja Zajednice srpskih opština.

„To je potencijalna opasnost, koja preti dijalogu, jer je to postignuti sporazum i ponavljano nam je između redova da se taj sporazum treba prilagoditi, čak i vršeći ustavne promene radi primene sporazuma kakav je bio u početku", rekao je Krasnići.

Opozicija protiv kompromisa

Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova Abeljard Tahiri rekao je da Kosovo ni u kom slučaju ne bi trebalo da pravi kompromis koji bi podrivao njegovu funkcionalnost.

„Prvo, ne verujemo da će SAD tražiti od Kosova da napravi kompromise koji utiču na funkcionalnost naše države. Bliska koordinacija kosovskih institucija sa SAD je važna i od vitalnog značaja za Kosovo“, rekao je Tahiri.

Šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri izjavio je pitanje dijaloga stvar vlade.

„Naš zahtev je pre svega da se vlada pozabavi upravljanjem pandemijom i obezbeđivanjem vakcina, što je najvažnije za nas“, rekao je Tahiri.

Osmani je u objavi na Fejsbuku navela da je usredsređena na američku pomoć Kosovu u borbi protiv pandemije, posebno u pružanju vakcina.

Nije komentarisala Bajdenovo pominjanje kompromisa za proces normalizacije odnosa sa Srbijom.

Portparol kosovske vlade Perparim Krieziu rekao da je stav premijera Aljbina Kurtija, što se tiče dijaloga, ostaje nepromenjen, navodeći četiri principa koja je Kurti postavio za dijalog.

„Prihvatite realnost da je Kosovo nezavisno, Srbija da prihvati istinu o zločinima koje je počinila, Kosovo i Srbija da budu ravnopravne strane u dijalogu i četvrti princip, dijalog i konačni sporazum u ​​korist građana.

Dijalog između Beograda i Prištine započeo je 2011. razgovorom o tehničkim pitanjima, 2012. prerastao je u političke razgovore o normalizaciji odnosa dve zemlje, uz visoku političku zastupljenost premijera i predsednika Kosova i Srbije.

Tokom deset godina dijaloga Priština i Beograd po pitanju broja postignutih sporazuma nisu usaglašeni, veruje se da je postignuto preko 30 sporazuma.

Među postignutim sporazumima sporan je sporazum o Zajednici srpskih opština.