Kovač: Stav EU o integraciji Moldavije uprkos pitanju Pridnjestrovlja pozitivan signal za Srbiju

Potpredsednica Skupštine Srbije i predsednica skupštinskog odbora za evropske integracije Elvira Kovač rekla je da Srbija mora da nastavi sa reformskim procesom, ali da se i dalje suočava sa specifičnim političkim pitanjima, među kojima su Kosovo i neuvođenje sankcija Rusiji, kao i dvostruki standardi.

Kovač je ocenila da je proširenje ponovo među prioritetima Evropske unije, pre svega zbog geopolitičkih okolnosti i rata u Ukrajini.

„Najveće šanse da uskoro postane članica trenutno ima Crna Gora, dok se napredak očekuje i u slučaju Albanije, Moldavije i Ukrajine. Sve to bi za Srbiju trebalo da bude dodatni podstrek za sprovođenje reformi“, rekla je Kovačeva za RTS.

Kovač smatra da izjava Kaje Kalas o tome da pitanje Pridnjestrovlja neće biti prepreka evropskom putu Moldavije može predstavljati pozitivan signal i za Srbiju.

„Dobro je što se pokazuje da nerešena teritorijalna pitanja ne moraju nužno da zaustave evropske integracije, iako postoje razlike između slučaja Moldavije i pitanja Kosova i Metohije. U našem slučaju je najbitnije da dijalog napreduje i čini mi se da u ovom momentu se ipak razume da je Srbija konstruktivan partner“, rekla je Kovač.

Govoreći o specifičnim oklonostima vezanim za Kosovo i sankcije Rusiji, Kovač je napomenula da Srbija ne treba da odustane.

„Ali mi nikako ne treba da odustanemo, već da nam sve ovo da vetar u leđa za naše reforme“, rekla je Kovač.

Prema njenim rečima, predlog ministra spoljnih poslova Marka Đurića da Srbija i region postanu deo šengenskog prostora imao bi konkretne koristi za građane i privredu.

Šengen bi doneo lakši protok ljudi i robe, smanjio troškove i omogućio građanima da neposredno osete prednosti evropskih integracija, rekla je ona, podsećajući da je najveća podrška članstvu Srbije u EU zabeležena nakon vizne liberalizacije. Dodala je da za sada nema zvaničnih reakcija iz Brisela, ali da pojedine države članice ocenjuju inicijativu kao zanimljivu i vrednu razmatranja.

Komentarišući izjavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos o integraciji kandidata u delove jedinstvenog tržišta EU, energetsku i digitalnu mrežu, Kovač je rekla da je reč o mehanizmu postepenog približavanja zemalja regiona Evropskoj uniji i pre formalnog članstva.

Kao primer navela je pristupanje Srbije sistemu SEPA, jedinstvenom evropskom prostoru za plaćanja u evrima, što bi trebalo da doprinese bržim i jeftinijim transakcijama.

Govoreći o zahtevima Evropske unije za usklađivanje spoljne politike sa Briselom, Kovač je ocenila da se to pre svega odnosi na pitanje sankcija Rusiji.

„Srbija ima niži stepen usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u odnosu na druge zemlje kandidate, ali je cilj da se taj procenat postepeno povećava“, rekla je ona.

Dodala je da Srbija zbog energetske zavisnosti i političkih razloga ostaje pri odluci da ne uvodi sankcije Rusiji.