Kozarev ukazao učesnicima konferencije Oebsa u Varšavi na težak položaj Srba na Kosovu

Dušan Kozarev
Izvor: Kosovapress

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev danas je u Varšavi, na specijalno organizovanoj prezentaciji na marginama Konferencije Oebs o ljudskoj dimenziji, učesnicima skupa ukazao na situaciju na Kosovu i pritiske kojima je srpski narod na terenu izložen.

Kozarev je ukazao da bezbednosna situacija na Kosovu predstavlja razlog za duboku zabrinutost, naglašavajući da jedino snažno međunarodno prisustvo, uz insistiranje na vladavini prava, može da garantuje bezbednost svih građana u južnoj srpskoj pokrajini, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Naveo je da se nealbansko stanivništvo iz dana u dan suočava sa različitim oblicima institucionalne i verske diskriminacije, nasilja, kršenjem prava na slobodno učešće u izbornom procesu, eksproprijacijom imovine, kao i ekonomskom neizvesnošću.

Precizirao je da je, od dolaska Aljbina Kurtija na čelo privremenih institucija samouprave u Prištini, za samo nepune četiri godine broj etnički motivisanih napada i incidenata protiv Srba uvećan za 50 odsto, odnosno da je od januara 2021. do danas  izvršeno je 547 napada, od čega 27 na decu. Na sedam osoba je pucano, uključujući jedno dete uzarsta 11 godina, izvršeno je 79 arbitranih hapšenja Srba, a Kosovska policija je upotrebila prekomernu silu više od stotinu puta.

Posebno je istaknuta zabrinutost zbog situacije u kojoj se srpski narod na Kosovu nalazi zbog odluke Prištine o ukidanju dinara kao sredstva plaćanja, imajući u vidu da Srbi i srpske institucije na Kosovu opstaju i funkcionišu zahvaljujući finansijskim davanjima koja dolaze iz centralne Srbije.

Naglasio je da je poslednje u nizu brutalnih kršenja osnovnih prava Srba nedavni upad Kosovske policije u institucije na severu Kosova, koje pružaju minimum javnih usluga i preko kojih se obezbeđuju plate, penzije, zdravstvena i socijalna zaštita.

Ovi potezi, prema rečima Kozareva, za cilj imaju etničko čišćenje Srba i nealbanskog stanovništva, a tome u prilog govori činjenica da je u poslednjih godinu dana 15 odsto srpskog stanovništva napustilo Kosovo.

Kozarev je poručio da Priština na najgrublji moguć način opstruiše dijalog o normalizaciji odnosa i izbegava fomiranje Zajednice srpskih opština, s obzirom na to da je u postignutim dogovorima finansijska podrška Srbima predviđena upravo kroz nadležnosti Zajednice srpskih opština.

Kozarev je u okviru prezentacije predstavio plan Beograda u sedam tačaka, koji sadrži mere čiji je cilj zaštita Srba na Kosovu, očuvanje dijaloga kao ključnog instrumenta za normalizaciju stanja na terenu i uklanjanje posledica štetnog delovanja Prištine.

Poručio je da je Beograd spreman da vodi konstruktivan dijalog, sarađuje sa EU i međunarodnim partnerima u cilju doprinosa regionalnoj stabilnosti.

Događaj na marginama skupa u Varšavi deo je globalne diplomatske kampanje Srbije za zaštitu prava srpskog naroda na Kosovu.

Pored Kozareva, gostima se obratila ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura, a sutra će na plenarnoj sesiji kojom će biti zatvorena ovogodišnja konferencija govoriti pomoćnica ministra spoljnih poslova Katarina Lalić Smajević.

Među gostima su, između ostalih, bili predstavnici Misija iz Španije, Slovačke, Slovenije, SAD, Azerbejdžana, Austrije, Estonije, Gruzije, Bugarske, Hrvatske, Kipra, BiH, Severne Makedonije, ODIHR i civilnog sektora.