Krasnići: Najverovatnije rešenje da Ustavni sud ne prihvati dekret Osmani u potpunosti

Univerzitetski profesor Kolje Krasnići ukazao je da bi Ustavni sud mogao da pruži ograničeno tumačenje dekreta predsednice Vjose Osmani, dozvoljavajući njegovo dejstvo samo u specifičnim okolnostima i bez stvaranja opšteg presedana, jer bi, kako kaže, potpuno prihvatanje njene odluke imalo veće posledice, proširujući ulogu predsednika van ustavnih okvira i otvarajući put za slične poteze u budućnosti, prenosi Front onlajn.

„Iz tog razloga, kompromisno rešenje ostaje verovatnije - sud možda neće prihvatiti dekret u potpunosti, već će dati ograničeno tumačenje, dozvoljavajući delovanje samo u veoma specifičnim okolnostima i bez pretvaranja u opšte pravilo. Ovo je dobro poznati model ustavnog odlučivanja: konkretna rešenja, sa kontrolisanim presedanom. Potpuno prihvatanje dekreta bilo bi moguće samo ako sud odluči da da prioritet političkoj stabilnosti nad pravnim formalizmom, usvajajući fleksibilnije tumačenje Ustava. Međutim, takav pristup bi imao više političko-ustavni karakter nego striktno pravni“, rekao je Krasnići za Front onlajn.

Ako Ustavni sud poništi dekret, to potvrđuje princip da se ovlašćenja ne mogu proširivati tumačenjem i da niko nije iznad Ustava, čak i ako to može privremeno produbiti političku krizu, napominje Krasnići.

„Takva odluka može privremeno produbiti političku krizu, ali će primorati institucije da deluju u okviru ustava“, dodao je on.

Podseća da Ustav Kosova definiše Skupštinu kao centralnu instituciju narodnog suvereniteta, te da svako proširenje ovlašćenja predsednika van jasne ustavne osnove predstavlja rizik za institucionalnu ravnotežu i demokratsku parlamentarnu kontrolu.

Ukazao je i da će, ukoliko dekret bude prihvaćen kao ustavan, Kosovo ići na vanredne izbore, koji prema zakonu moraju biti održani najranije 30, a najkasnije 45 dana od dana raspuštanja parlamenta.

„Ako sud prihvati dekret, otvara se put za brze izbore, ali istovremeno se stvara presedan koji u budućnosti može koristiti bilo koji predsednik da interveniše u parlamentarnoj dinamici. Ako se dekret smatra ustavnim, onda stupaju na snagu pravila Ustava i Zakona o opštim izborima. Izbori moraju biti održani najranije 30 dana, a najkasnije 45 dana od dana raspuštanja parlamenta“, naveo je Krasnići.

U praktičnom smislu, to znači da bi, ako se odluka donese tokom marta, izbori mogli biti održani krajem aprila ili početkom maja, dok ako se odluka odloži za april, mogli bi se održati tokom maja ili početkom juna.

Prema Krasnićijevim rečima, odluka Ustavnog suda biće test za način na koji se Ustav tumači na Kosovu - da li će ostati strogo i ograničeno tumačenje ili će se kretati ka fleksibilnijem pristupu sa dugoročnim posledicama po ustavni sistem.

„Odluka Ustavnog suda će biti ili štit za Ustav ili otvaranje vrata koja će možda biti teško zatvoriti u budućnosti. U demokratiji su političke krize česte. Ali, rešenja van ustavnog okvira uvek ostaju opasna“, upozorio je Krasnići.