Krieziju: Presuda Ustavnog suda konačna, odgovornost zajednička i na poslanicima

Bivši potpredsednik Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziju ocenio je da je presuda Ustavnog suda konačna, i dodao da čak i sa proceduralnim rešenjima koja je sud ponudio, odgovornost za konstituisanje skupštine je zajednička i na poslanicima.

„Presuda je konačna. Uključene strane imaju svako pravo na svetu da je komentarišu, slažu se, ne slažu se, hvale i kritikuju, ali, u praktičnom smislu, ovo pitanje je zatvoreno. Shodno tome, veoma sam uveren da će, u dosadašnjoj tradiciji, sve političke stranke striktno sprovoditi ovu presudu. Čak i sa novim proceduralnim rešenjima koja je sud ponudio, odgovornost za konstituisanje skupštine je zajednička odgovornost. Videćemo šta će se desiti. Lopta je ponovo u rukama poslanika“, naveo je Krieziju na Fejsbuku.

Kako je naveo, ako se pažljivo pročita presuda od 18. avgusta, može se videti da je sud dao mnogo prostora potrebi da se opravda jer u presudi od 26. juna nije jasno navedeno da „dosadašnje parlamentarne prakse“ podrazumevaju javno glasanje. 

Jasna odluka od 26. juna bi fundamentalno promenila tok događaja u poslednjih šest nedelja i poštedela bi nas svih političkih drama, navodi Krieziju i dodaje da sud nije uspeo da se amnestira od suodgovornosti za stvorenu situaciju. 

Što se tiče odluke o javnom glasanju, kako navodi, sud je veoma pažljiv u izboru reči.

„Sud ne isključuje niti poriče zakonitost tajnog glasanja, ali povezuje odluku o javnom glasanju sa nedostatkom parlamentarnog konsenzusa u korist tajnog glasanja. Stoga, sud ne odlučuje u korist jednog ili drugog oblika glasanja, što bi predstavljalo jasno prekoračenje nadležnosti, već, na osnovu principa zdrave demokratske logike, usmerava tok postupka ka javnom glasanju. Smatram da je ovaj zaključak logičan i održiv“, navodi Krieziju.

U vezi sa odlukom da se pravo nominovanja određenog kandidata ograniči na tri puta, prema rečima Kriezijua, sud ne nudi ubedljive pravne argumente. 

„Jezik koji se koristi u obrazloženju implicira da je i sud svestan ove činjenice, zbog čega se na kraju paragrafa 152 Presude navodi: ’Sud smatra da skupština u budućnosti može pokrenuti dovršavanje pravne norme u vezi sa konstituisanjem skupštine kroz svoj Poslovnik, ali da će se, dok se on ne izmeni, primenjivati proceduralna rešenja predviđena ovom presudom’. Dakle, Sud je veoma oprezan, uzdržavajući se od iskušenja da piše proceduralne norme i prepuštajući loptu skupštini da u budućnosti odobri jasnu proceduralnu normu“, dodaje.

Krieziju navodi da pravni nalaz, da sud treba da ponudi proceduralno rešenje do izmene Poslovnika Skupštine, je zanimljiv, iako, sa pravne tačke gledišta, nije sto odsto ubedljiv. 

„To je dobronameran pravni propust koji ima za cilj da ostane između suprotstavljenih stavova stranaka. U paragrafima 153 i dalje, sud koristi ispravan jezik pravilno utvrđujući da je odgovornost za konstituisanje skupštine zajednička odgovornost svih izabranih poslanika. Sud takođe podseća da nekonstituisanje skupštine ugrožava osnovne principe demokratskog poretka Republike“, naveo je.

Krieziju smatra da je sa proceduralne tačke gledišta, put napred jasan i to da predsedavajući mora što pre sazvati nastavak konstitutivne sednice, i da, nakon što najveća parlamentarna grupa predloži konkretno ime za predsednika skupštine, poslanici glasaju za tog kandidata. 

Ako glasanje za tog kandidata bude neuspešno i najveća parlamentarna grupa ponovo predloži isto ime, kako podseća, to se može pokušati još dva puta. 

„Dakle, u trećem pokušaju glasanja, koje se može obaviti u okviru jednog nastavka sednice ili produženog, sa prekidima, nakon šest dana (tri puta svakih 48 sati), ako se ponovo ne uspe da se obezbedi 61 glas za ovog kandidata, ta kandidatura za predsednika skupštine se smatra neuspešnom“, navodi Krieziju.

Kako dodaje, nakon trećeg neuspeha, najveća parlamentarna grupa mora da promeni ime kandidata. 

„I tada ceo postupak počinje ispočetka. Dakle, plus najviše još šest dana, da se nova kandidatura razmotri glasanjem. Ako i ta kandidatura rezultira neuspehom, nastavlja se sa drugim imenom. Ako se desi da skupština glasa za predloženog kandidata za predsednika, onda se, prema principu mutatis mutandis, ista procedura primenjuje na izbor potpredsednika skupštine. Ovaj ciklus može da se nastavi dok ne istekne rok od 30 dana za konstituisanje“, naveo je.

Krieziju dodaje da sud nije ponudio, i ne može da ponudi, pravno rešenje za političke probleme tog zakonodavnog tela i navodi da je najvažnije da je i dalje nejasno kakve su pravne posledice nepoštovanja roka od 30 dana.