Kapčan: Kurti naneo štetu odnosima Kosova sa ​​EU i SAD

Profesor na Univerzitetu Džordžtaun Čarls Kapčan kaže da, iako već šest meseci nema ambasadora SAD na Kosovu, nakon odlaska Džefrija Hovenijera, to ne treba smatrati kao kaznu već kao preopterećenost američke administracije velikim problemima poput Ukrajine, Gaze i Kine. Potvrđuje da u Vašingtonu postoji nezadovoljstvo premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem, te da postoji slaganje u oba politička tabora u SAD-u da je Kurti preduzeo provokativne akcije na severu koje su ometale dijalog sa Srbijom. Ocenio je da je Kurti naneo štetu odnosima Kosova sa ​​EU i SAD, zbog čega mu, ako dobije novi mandata, savetuje veće angažovanje u procesu dijaloga i formiranje Zajednice srpskih opština.

„Dakle, nije neobično da je potrebno vreme za proveru ljudi i imenovanje ambasadora“, rekao je Kapčan za Gazetu ekspres.

Dodao je da ovo pitanje ne vidi kao neslaganje s političkim stavom SAD u vezi s Kosovom.

„Mislim da Trampu samo treba vremena da pregleda dugu listu pozicija koje treba popuniti“, rekao je on.

Kapčan ostaje pri istom stavu da nema mesta za zabrinutost sa strane Kosova, uprkos činjenici da se već nekoliko sedmica zna ko će biti novi američki ambasador u Beogradu.

Dodaje i da verovatno postoji mnogo zemalja koje još uvek nemaju imenovane ambasadore i da je prerano pretpostaviti da bi neimenovanje novog američkog ambasadora u Prištini mogla biti neka vrsta kazne za Kosovo.

„Dakle, opet, mislim da je prerano pretpostaviti da je ovo neka vrsta kazne“, dodao je Kapčan.

Potvrđuje da u Vašingtonu postoji nezadovoljstvo vršiocem dužnosti premijera  Kosova Aljbinom Kurtijem, te da postoji slaganje u oba politička tabora u SAD-u da je Kurti poduzeo provokativne akcije na severu koje su ometale dijalog sa Srbijom.

„Mislim da postoji stav koji dele i demokrate i republikanci da je preduzeo provokativne akcije koje su ometale dijalog sa Srbijom”, rekao je on.

Američki profesor kaže da i u SAD-u postoji zabrinutost zbog činjenice da Kosovo nije u stanju da formira novu vladu i da ovaj nedostatak institucija na Kosovu, u kombinaciji s političkom situacijom u Beogradu, čini da stvari izgledaju turbulentno.

Dodaje da je SAD samo potrebno vreme da izgrade tim s kojim će se ponovo uključiti u dešavanja na Zapadnom Balkanu i u dijalog između Kosova i Srbije.

„I u Vašingtonu postoji zabrinutost da Kosovo nije u stanju da formira novu vladu. A onda kada kombinujete ono što se dešava u Prištini s političkim previranjima i nestabilnošću u Beogradu, stvari izgledaju turbulentno“, rekao je Kapčan.

Kaže da će ono što se dogodilo u prošlosti i Kurtijeve akcije na severu i u odnosu na saveze poput SAD-a i EU, uticati na to kako će se odnosi između Kosova i SAD-a nastaviti u budućnosti.

Dodaje da, ako Kurti osvoji novi mandat premijera, treba više da se posveti procesu dijaloga i krene ka stvaranju ZSO.

„Mislim da je Kurti naneo štetu odnosima Kosova sa ​​EU i SAD. I ako uskoro bude nova vlada i Kurti dobije novi mandat, ohrabrio bih veće angažovanje u procesu dijaloga. Ohrabrio bih stavranje ZSO“, kaže Kapčan.

Ističe da je na Kurtijevom mestu, on bi pokušao da pošalje signale Briselu i Vašingtonu da Kosovo želi da krene napred sa dijalogom i sa implementacijom sporazuma postignutog uz posredovanje EU kako bi se imidž Kosova u očima Vašingtona i Brisela poboljšao.

Govoreći o trenutnoj političkoj krizi na Kosovu, Kapčan kaže da je dobra vest da je Kosovo normalna zapadna demokratija, što znači da postoji ista politička polarizacija kao u SAD, Francuskoj ili Nemačkoj.

„Ono što se dešava na Kosovu deo je šire priče o političkim podelama i demokratskoj disfunkciji. Može se reći da je Kosovo sada u istoj situaciji kao i mnoge druge demokratije. Rekao bih da je poseban sastojak demokratije konsenzus i kompromis“, naveo je.

Kako kaže, najveća prepreka je kandidat za predsednika Skušpštine Aljbuljena Hadžiju. On poziva Pokret Samoopredjeljenje i druge stranke da pronađu kompromis o formiranju novih institucija, jer Kosovo ima previše problema kod kuće i u inostranstvu da bi sebi priuštilo takvo gubljenje vremena.

Što se tiče regiona Zapadnog Balkana i Kosova, Kapčan kaže da je Tramp jasno stavio do znanja da želi da Evropa učini više kako bi se brinula o svojim poslovima, posebno onima koji se odnose na bezbednosne aspekte, dok se on sam želi fokusirati na Indo-Pacifik i zapadnu hemisferu.

On podseća na činjenicu da je tokom svog prvog mandata Tramp bio angažovan na Zapadnom Balkanu preko Ričarda Grenela i kaže da ne očekuje da će nova administarcija ignorisati dijalog između Kosova i Srbije i probleme s kojima se suočava Bosna i Hercegovina.

„Mislim da će biti potrebno vreme da se ponovo uspostavi kontakt s obzirom na to da su visoke diplomate toliko fokusirane na Ukrajinu, Rusiju, Bliski istok, iranski nuklearni sporazum i pregovore o tarifama“, rekao je Kapčan.

Ne očekuje da će se visoki politički nivo baviti problemima na Zapadnom Balkanu, ali kaže da će se angažovati politička zajednica u Savetu za nacionalnu bezbednost i američkom Stejt departmentu, dok se stvari u Vašingtonu smiruju.