Kurti povodom 20. godišnjice Samoopredjeljenja: Kosovo nikada nije bilo razvijenije, progresivnije i bezbednije

U okviru obeležavanja 20. godišnjice osnivanja Pokreta Samoopredeljenje, održana je panel diskusija na temu „Istorija pokreta i gde smo nakon dvadeset godina", na kojoj je premijer u tehničkoj vladi i lider te stranke Aljbin Kurti naglasio ključnu ulogu mladih, žena, radnika i dijaspore. Komentarišući trenutnu situaciju Kurti je kazao da je Kosovo na čelu sa Samoopredeljenjem „razvijenije, progresivnije i sigurnije nego ikad”.

Prema njegovim rečima, upravo su ti slojevi učinili Samoopredeljenje pobednikom, transformišući taj politički entitet u široki pokret.

„Uspesi koje danas imamo, dostignuća u kojima danas uživamo, republika, demokratska država, bili su nezamislivi za to vreme. Uhapšene su stotine aktivista, pre svih Astrit i Arbnor, a pre njih i Mon Bala i Arben Đeladini koji su ubijeni. Zanimljivo je da smo Samoopredeljenje pokrenuli kao san, a ne stvarnost. Taj san nas je pokrenuo. U ovom periodu od 20 godina, stvarnost se promenila zbog tog sna”, rekao je Kurti.

Naglasio je da demokratija, prema filozofiji Samoopredjeljenja, nije samo vrednost, već i dužnost i konkretna posvećenost društvenoj transformaciji.

„Demokratija iz naše perspektive nije bila samo princip, nije bila samo vrednost. Kada je demokratija deo koji nedostaje, onda pokret postaje akcija koja stvara demokratski prostor. Naša najsubjektivnija intervencija u političkoj sferi jedan je od najvrednijih doprinosa koji je napravljen na posleratnom Kosovu. Pokušali smo da rad učinimo zanimljivim”, dodao je.

Osvrćući se na trenutnu situaciju, Kurti je rekao da je, Kosovo na čelu sa Samoopredeljenjem razvijenije, progresivnije i sigurnije nego ikad.

„Danas smo u situaciji u kojoj imamo nezavisnu državu, u kojoj je pod našom upravom čak i republika činjenica. Kada su nas optuživali da stvaramo činjenice na terenu, mi smo implementirali zakon, učinili ga legitimnim. Država Kosovo nikada nije bila razvijenija, progresivnija i bezbednija”, zaključio je Kurti.

Zamenik predsednika Pokreta Samoopredeljenje Glauk Konjufca izjavio je da je osnivanje te partije bilo nužnost i potreba.

„Bilo je to neophodno, bila je potreba da Samoopredeljenje bude osnovano od strane samog naroda Kosova. Jutros sam se probudio razmišljajući o tome koje su bile te naše ključne tačke, da kažemo, tačke otpora, ono što smo želeli da zaustavimo tokom naše 20-godišnje političke karijere. Složio sam ih u 10 tačaka... Prva stvar – protivili smo se Unmiku, smatrali smo da treba da ode s Kosova. Protivili smo se lažnim kontradikcijama i uvek nudili alternativu – šta je zamena za to. Mi smo govorili da Unmik nije međunarodna zajednica – međunarodna zajednica su države koje nam pomažu. Ali Unmik mora da ode, a Kosovo mora da ide u UN. Bili smo međunarodni protektorat – protektorat mora da se okonča, a kad si država, imaš mesto u UN. Druga tačka – protivili smo se korumpiranim privatizacijama državne imovine“, rekao je on.

Konjufca je dodao da se Samoopredeljenje protivilo pregovorima sa Srbijom o statusu Kosova.

„Protivili smo se Ahtisarijevom planu jer nam je došao sa mnogo uslova za našu državnost. Mi smo uvek gurali napred i snažno se borili za nezavisnost i državnost Kosova, ali ne za državnost sa mnoštvom uslova. Državnost koja je amnestirala srpske strukture tamo, državnost koja kao preduslov ima formiranje novih srpskih opština – a to su bili zahtevi Beograda“, rekao je on.

Predsednica ženskog foruma u pokretu Samoopredeljenje Aljbulena Hadžiju izjavila je da je ova partija politiku doživljavala kao sredstvo za osvešćivanje, a ne kao alat za dolazak na vlast.

„Samoopredeljenje je politiku tretiralo ne kao sredstvo za moć, već kao sredstvo za osvešćivanje. Insistirali smo na bliskoj vezi između građanina i politike. Pokret nije građen na ličnim interesima, već na principima – na hrabrosti da budeš pravedan i onda kada je to veoma teško. Još jedna važna stvar je uloga Samoopredeljenja u rušenju rodnih predrasuda. Mnoge naše aktivistkinje, koje su godinama bivale hapšene, suočavale su se s komentarima poput: ‘Kako to da protestuješ, ti si devojka. Devojke ne protestuju, ne bivaju zatvarane.’ Ali aktivistkinja Samoopredeljenja je uspela da oslobodi društvo tih predrasuda i pokaže da je odgovornost za ovu zemlju i na devojkama i na momcima“, naglasila je Hadžiju.

Prema rečima člana predsedništva Dželjalja Svečlje, Samoopredeljenje je uspelo da sruši mnoge mitove.

„Samoopredeljenje je srušilo mnoge mitove – jedan od njih je da organizacija koja potiče iz baze ne može da uspe bez podrške moćnih i velikih. Mi to nismo imali. Kao što sam već rekao, borili su se protiv nas gotovo svi. Ali zahvaljujući izuzetnoj volji, radu i žrtvama, stigli smo do ovde. Danas smo primer mnogim organizacijama širom sveta, ne samo po uspehu, već i po kreativnosti“, zaključio je on.

Podsetimo, članovi Samoopredeljenja su 2009. godine demolirali 28 vozila Euleksa. Takođe, 2018. godine su poslanici te partije više puta u Skupštini Kosova bacili suzavac zbog demarkacije granice sa Crnom Gorom, zbog čega se pojedinim članovima Pokreta još uvek sudi.